Једне године дође Вук Караџић на Цетиње као гост владике Петра II Петровића Његоша, да скупља речи и пословице, као и грађу за књигу о Црној Гори. На Цетињу Вук се нашао и са Новицом Церовићем. Када га је Новица први пут видео, упита владику: ‒ Ко ти је то,

Пред Сечу српских кнезова једном Карађорђе, саставши се с буковачким протом, упита: ‒ Којекуде, чича прото, знаш ли ти да Турци мисле и мене да убију? ‒ Знам, како не бих. ‒ Па, којекуде, шта велиш? ‒ Велим: купи дружину, па се биј с Турцима! Ако ћутиш, погинућеш јамачно. Ако

Некакав дечак побегао од куће, па дошао у Београд. Није имао где да спава, а примицала се зимска ноћ. Дечак је цвокотао и прибио се уз дувар једне трошне кућице. И у њој се скоро угаси свећа, све у мрак утону. Премро од страха и студени, угледа дечак светлу руку

Ђура Јакшић је свој многи слободни час проводио на Сави испред гостионице познате по власнику Гашпару кафеџији, кога помиње и у својим приповеткама. – Шта радите, господине Ђуро? – упита га једном неко испред кафане. – Ето, угађам, па никако да угодим – рече Ђуро. – А шта то угађате?

[…] Вредно је погледати како се национална историја тек уношењем у песму претворила у националну својину и тако била очувана у живом предању. Ранија времена су готово заборављена; сећање се хвата за последњи сјај нације и за пропаст овога сјаја. Ова пропаст приказана нам је у неколико великих циклуса песама.

Неношење појаса у народу се сматра неприкладним понашањем или пак знаком потпуног поверења према особи која се тако дочекује, односно према особи пред којом се скидамо. Када, на пример, Карађорђе настоји да наговори војводу Лазара Мутапа да га одмени у мегдану са Црним Арапином, користи управо устаљена веровања. Настојећи да

  Не знамо име. Међу најбољим певачима Вуковим помиње се само као Слепа или Слепица из Гргуреваца. Гргуревци су село код Сремске Митровице. Вукова слепа жена гуслар певала је у Шишатовцу, а путовала знатно даље. На основу њених песама, тананом анализом, сачинио је професор Владан Недић њен биографски и песнички

Овај израз, као и неколико наредних, по своме се настанку разликује од осталих устаљених израза обрађених у овој књизи. Он није преузет ни из Библије, ни из грчких митова и легенди, нити је настао у литератури или у одређеним животним околностима; није везан ни за одређене историјске догађаје и личности,

[…] Средњи век је био у Европи, како то показује савремена медиевистика, једно веома креативно доба, које је створило основу за читав каснији развој. Тада је започео општи полет код младих народа, који су тек ступали у европски истопријски хоризонт, покренути из архаичне непомичности ка новом духовном стварању, ка развијању

Када би кнез Милош усхтео слатка разговора са лепом Даницом, коју је као робињу купио у Цариграду и после држао у свом конаку, обично би рекао: ‒ Море, нека дође Даница, да пришије једно дугменце на кошуљу! А кад Даница у том послу остане подуже у кнеза, несташна млађарија је