Свети свештеномученик Јоаникије Липовац (Столив, 16. фебруар 1890 ‒ Аранђеловац, јун 1945) био je митрополит црногорско-приморски од 1940. до 1945. године. Страдао је после окончања рата. Проглашен је за свештеномученика Српске православне цркве. Рођен је 16. фебруара 1890. године у Столиву у Боки Которској од родитеља Шпира Липовца и Марије

У среду 6. децембра, 19 часова, у Студентском културном центру (Краља Милана 48) биће одржана књижевна трибина Историја српске драме – потреба или утопија поводом књиге Велико доба. Историја развитка драме у српској књижевности XVIII и XIX века проф. др Зорице Несторовић. На трибини ће говорити: Јелена Ковачевић Ливија Екмечић Марија Благојевић Јелица

На питање које су књиге на њега имале највећи утицај, Иво Андрић је за Новости 1956. године рекао: ‒ Велики утицај у мом детињству имало је дело Жила Верна Пут око света за 80 дана. Док сам читао ту књигу пред мојом дечјом маштом отворило се пространство света. И ја

Академик Милутин Миланковић, један од највећих светских умова, дочекао је новинара Новости речима: ‒ Ја имам према новинарима исти однос као Мика Петровић. Чули сте за њега, зар не? Мислите на Мику Аласа? ‒ Да. Аласа. Он је новинаре истеривао чим би се појавили код њега. Надам се да ви

ОДЛУКА НИЈЕ „ДОНЕШЕНАˮ   Најлакше је трпно стање објаснити у рату. На све стране само је трпљење: куће попаљене и порушене, породице расељене, многе и ожалошћене… Сви трпе радњу коју је неко други на њима вршио. То се у језику исказује глаголским придјевом трпним. За траву коју су покосили кажемо

Живот жене у Србији, у прошлом веку, био је обележен страдањима и патњом. Времена су често била немилосрдна према женама са ових простора и товарила им на плећа терет који је било тешко издржати. Најтежи период за жене у Србији био је током Првог светског рата када су се краљ,

У среду, 29. новембара, у 19 часова у Малој сали Студентског културног центра (Краља Милана 48) одржаће се књижевна трибина: О Дису и светлосне лестве Злате Коцић. Програм Светлосне лестве Злате Коцић посвећен је овогодишњој добитници Дисове награде Злати Коцић, као и обележавању јубилеја – 100 година од смрти песника

Игњат Павлас, рођен 1887. године у Горњем Михољцу, матурант Српске велике православне гимназије у Новом Саду, у чијим аналима пише да је Србин католичке вере, савршено је говорио мађарски пошто је у Будимпешти 1912. стекао академску титулу доктора права.  У завршним фазама распада Аустроугарске монархије, у Павласовој адвокатској канцеларији у

Последње што је Тесла написао за јавност, објављено у октобру 1942. године, може се узети као Теслин политички тестамент и нада. То је предговор српском и хрватском издању говора Хенрија Валаса Век малог човека: „Из овог рата, највећег у историји, пише Тесла, мора се родити нов свет, који ће оправдати

За име овог етноса који је од краја 18. и кроз 19. век имао утицаја на стварање грађанског друштва везане су многе енигме, па чак и предрасуде и политички интереси, првенствено око њиховог порекла и имена, у чему је највише суделовао немачки етнограф Густав Вајганд. Он их је назвао Аромунима,