Основано је Српско друштво Црвеног крста
На данашњи дан, 6. фебруара 1876. године у дворани Београдске општине основано је Српско друштво Црвеног крста. Оно је било једно од првих петнаест таквих организација у свету и настало је на иницијативу др Владана Ђорђевића, угледног војног лекара. За првог председника изабран је митрополит Михајло Јовановић, док је управу чинило неколико угледних грађана тадашње Србије. Исте године, 24. марта, на иницијативу Српског друштва Црвеног крста, Кнежевина Србија приступила је Женевским конвенцијама, а 11. јуна те године Друштво је признато од стране Међународног комитета Црвеног крста. Рад Друштва био је усмерен на прикупљање новчаних и материјалних средстава, организовање болница, обуку добровољних болничарки, набавку санитетског материјала, ангажовање лекара и пружање помоћи војном санитету. Занимљив је догађај из Српско-бугарског рата 1885. године, када је Српско друштво Црвеног крста издејствовало да Краљ Милан и влада Србије дозволе транспорте европских друштава Црвеног крста преко Србије као помоћ за Бугарску, са којом је Србија била у рату, и уз то отвори своје војне магацине и да лекове, ћебад, кревете и сав материјал који је био неопходан за отварање једне болнице у Бугарској. За овај преседан у светској историји ратовања, помогавши земљи са којом је била у рату, Међународни Црвени крст у Женеви доделио је специјално признање Друштву из Србије, тако да се у холу зграде ове организације данас налази табла на којој је исписано: „Буди тако хуман као што је била хумана Србија 1885. године”. У новој држави Српско друштво Црвеног крста 1921. године пренело је своје тековине на свог наследника – Друштво Црвеног крста Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, које је потом више пута мењало име у зависности од назива државе, док је данас Црвени крст Србије међународно признат као настављач традиције започете пре скоро сто педесет година.
Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1937. године рођена је диригент, професор Факултета музичке уметности и прва жена ректор Универзитета у Београду, Даринка Матић-Маровић.