На данашњи дан, 8. маја 1988. године на иницијативу новинара Ђока Вјештице, атлетског радника Бране Радовића и радио-станице Студио Б, одржан је први Беoградски маратон.

Почетна идеја је била да се обнови трка коју је од Обреновца до Београда 1910. године организовао тадашњи Српски олимпијски клуб и која је на неки начин била квалификациона трка за прве Олимпијске игре на којима је наша земља учествовала две године касније.

На овом првом Београдском маратону од пре тридесет и три године учествовали су такође само такмичари из наше земље, а дужина стазе је била 23 километра.

Следеће године је на стази нешто дужој од праве маратонске било и учесника из иностранства, да би на трећем маратону 1990. године, на стази праве маратонске дужине, први пут победник био један такмичар из иностранства, тачније из Кеније, чија се доминација наставила и наредних деценија, а маратон добио међународни сертификат и постао члан AIMS.

У оквиру Београдског маратона се поред главне трке одржавају и друга такмичења међу којима су полумаратон и Трка задовољства.

Године 2003, одлуком Скупштине града, Београдски маратон је проглашен догађајем од посебног значаја за град Београд.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1849. године рођен је српски добротвор Велимир Михаило Теодоровић;
1920. године рођена је сликарка Вера Божичковић Поповић;
1937. године рођен је глумац Драгомир Чумић;
1941. године умрла је краљица Наталија Обреновић;
1950. године рођен је новинар Ристо Кубура;
1980. године у Београду је одржана највећa сахрана у XX веку.