На данашњи дан умро је Светолик Радовановић (Svetolik Radovanović)
На данашњи дан 1928. године у Београду је преминуо српски геолог Светолик Радовановић (Svetolik Radovanović). Рођен је 1863. године у Прћиловици код Алексинца. Основну школу је похађао у Кучеву, Градишту и Крагујевцу, где је завршио и нижу гимназију, а 1878. године уписао се у Прву београдску гимназију. Студирао је на Природно-математичком одсеку Филозофског факултета у Београду. Током студија је под утицајем предавања Јована Жујовића, и по његовом савету 1885. године отишао у Беч да би унапредио своја знања из палеонтологије и геологије. Ту је и докторирао на тези Прилози геологије и палеонтологије Источне Србије. У Србију се вратио 1891. и почео да ради као државни геолог у рударском оделењу Министарства народне привреде, где је радио на детаљној геолошкој карти Србије, а проучавао је и све руднике. Са Јованом Жујовићем основао је Српско геолошко друштво и био његовог секретар. Године 1897. прешао је у Велику школу, где је био професор палеонтологије. У влади Саве Грујића и у влади Николе Пашића био је министар народне привреде. Као министар, донео је прва правила рударско-братинске касе за осигурање рудара, установио недељно-празничне школе за шегрте и издао први годишњак рударског одељења министарства привреде. Реорганизовао је администрацију рударског и шумарског одељења и дао да се донесе нов закон о шумама. Након тога крајем 1905. године вратио се у Геолошки завод Универзитета у Београду, на чијем челу је био све до пензије. Декан Филозофског факултета био је од 1906. до 1908. године. Од краја 1915. до краја 1916. године био је у Атини у избеглиштву, а од 1917. па до краја Првог светског рата у Паризу на месту високог комесара за избеглице. На мировној конференцији у Паризу 1919. учествовао је у југословенској делегацији као стручњак за рударство. Познати су његови радови на проучавању јурских творевина источне Србије, а био је и оснивач српске хидрогеологије и члан САНУ.
Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1918. године убијени су руски цар Николај II Романов и његова породица;
1859. године декретом кнеза Милоша Обреновића варошица Врбица преименована је у Аранђеловац;
1928. године рођен је Душан Трнинић, балетски играч и кореограф;
1933. године рођен је Коста Димитријевић, књижевник, публициста и новинар;
1945. године у Потсдаму је почела конференција о послератној будућности Европе;
1946. године погубљен је генерал Драгољуб Дража Михаиловић.