На данашњи дан 2010. године умро је глумац Радомир Раде Марковић (Rade Marković). Родио се 1921. године у Београду. Прво је студирао технику, што је прекинуо због почетка Другог светског рата, те се придружио групи младих људи који су се тих година окупљали на Коларчевом универзитету и правили представе. Да би га примили извео је, по његовим речима лоше, део из Нушићевог “Сумњивог лица”, али је наравно био примљен. Ту је упознао и своју прву супругу Оливеру Ђорђевић, од 1945. године када су венчали Марковић, једну од наших највећих глумица. Са њом је убрзо добио и сина Горана, данас прослављеног редитеља, док је другом браку, у поодмаклим годинама добио и ћерку Ленку. Из те аматерске групе којој се прикључио, касније је основано Београдско драмско позориште, у коме је деценију и по глумио заједно са Оливером. Током дугог и плодног живота и каријере Марковић је одиграо скоро стотину позоришних улога, сличан број филмских и преко педест телевизијских и серијских улога, а учествовао је и у мало мање од две стотине радио-драма. Бавио се и педагошким радом и предавао глуму на Академији позоришне уметности у Новом Саду. Награђиван је многобројним наградама и признањима, од којих су најзначајније две Стеријине награде, Гавелина награда, три пулске Арене, Октобарска нaграда града Београда и Добричин прстен 1998. за животно дело, поводом чега је Савез драмских уметника Србије издао монографију радова посвећену његовом опусу. Раде Марковић сахрањен је 15. септембра 2010. године у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, а сахрани су поред пријатеља и небројено много колега глумаца присуствовале и друге значајне државне личности. Од 2011. године велика сцена Београдског драмског позоришта носи његово име.
Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1919. године Аустрија и савезници су потписали мир у дворцу Сен Жермен крај Париза, којим је Аустрија признала независност Пољске, Мађарске, Чехословачке и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца;
1956. године у Београду је пуштен нови мост преко Саве;
1960. године репрезентација Југославије победила је у финалу Олимпијског турнира у Риму репрезентацију Данске са 3:1 и освојила златну медаљу;
2001. године умро је етнолог, научни саветник Балканолошког института САНУ и академик Драгослав Антонијевић;

2002. године на Институту за судску медицину у Београду основана је прва ДНК лабораторија у СРЈ.