На данашњи дан 1933. године у Београду је рођен Предраг Прежа Милинковић (Predrag Preža Milinković), најпознатији епизодиста домаће кинематографије. Матурирао је у Првој мушкој гимназији, а потом је студирао романске језике на Филозофском факултету у Београду. На филму је дебитовао 1956. године, када је глумио у једној француској копродукцији, и од тада су улоге почеле да се нижу. Причао је да никада није одбио ни једну улогу, и како филм без њега може, али не и он без филма. Говорио је неколико страних језика, био заљубљеник у астрономију, играч фламенка и светски путник. Остварио је преко 200 улога, и то не само у домаћим филмовима, већ и у страним, и радио са стотинак редитеља. Снимао је у Француској, Шпанији, Италији, Мађарској, Пољској, Аустрији и Немачкој, где је у неколико филмова играо и главне улоге. Код нас су га редитељи увек видели као епизодисту, углавном као батлера, слугу, конобара, рецепционера … Ипак, када се зброје све његове улоге, он је вероватно уз Бату Живојиновића, човек са највећим бројем улога код нас. У каријери је имао прилике да упозна и игра уз многе познате глумце, међу којима су Орсон Велс, Ален Делон, Ентони Квин, Ђина Лолобриђида и други. Занимљиво је да је у ТВ серијалу снимљеном осамдесетих година у продукцији школског програма ТВ Београд, због запањујуће сличности играо Дезмонда, батлера из стрипа “Рип Кирби”, те су га након тога неки звали и тим надимком. Прежа је аутор више биографских књига, а у књизи Сусрети, објављеној 1997. године причао је о својим сећањима на бројне филмске и политичке личности са којима се широм света упознао током 40 година дуге каријере фламенко играча и глумца. Тако је споменуо да је седамдесетих година на пропутовању по Америци обишао Кејп Кенеди и упознао Нила Армстронга, те да су га одвели до лансирне рампе, и да је био на седамнаест метара од ракете. Много је ту још занимљивих, како испричаних тако и неиспричаних, епизода вечног епизодисте домаћег филма, чија се прича завршила 1998. године у Београду, можда и прерано, са непуних 65 година.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1854. године пуштена је у рад прва железничка пруга на територији Србије и повезивала је Белу Цркву са румунским делом Баната, а коришћена је коњска вуча;
1877. године рођен је књижевни критичар и академик Јован Скерлић;
1922. године рођен је архитекта, политичар и академик Богдан Богдановић;
1914. године завршена је Церска битка;
1941. године рођен је Слободан Милошевић;
1943. године рођен је глумац Драган Николић;
1978. године умро је писац Миодраг Борисављевић;
1994. године умро је режисер Александар Петровић.