На данашњи дан 1892.  године, у Београду,  рођен je песник,  драмски писац и књижевни критичар Милутин Бојић.  Школовао се у Београду и апсолвирао на Филозофском факултету.  Учествовао је у балканским ратовима и Првом светском рату,  када се са војском повлачио преко Албаније.  Иако је живео само 25 година,  иза себе је оставио четири књиге песама, више драма, а бавио се и позоришном и књижевном критиком.  Драму Урошева женидба носио је са собом преко Албаније, а штампао ју је на Крфу,  док је збирку песама Песме бола и поноса, објавио у Солуну. Из ове збирке је и његова најпознатија песма Плава гробница, посвећена страдању српских ратника. Он сам лично је гледао како савезнички бродови одвозе гомиле лешева и уз звуке војничких труба спуштају их у море.  Милутин Бојић није дочекао ослобођење и повратак у Србију. Разболео се од туберкулозе, и мада је ишао у Француску на лечење, преминуо је 8. новембра 1927. године у Солуну и сахрањен на Српском војничком гробљу у Зејтинлику. Његови посмртни остаци пренети су 1922. године у Београд и сахрањени у породичној гробници на Новом гробљу. Споменик Милутину Бојићу, подигнут 1977. године, налази се на углу улица Палмотићеве и Милутина Бојића, у близини куће у Хиландарској улици у којој је песник живео.

Издвајамо још један важан догађај за овај дан, директно или индиректно, везан за Србију:

1890. године рођен је Петар Пјер Крижанић, један од родоначелника српске карикатуре, писац и есејиста и један од оснивача листа Ошишани јеж.