Морачани воле гусле, а Добрија Богићев мимо икога.

То му се није смело прекидати. Кад пева гуслар, укућани поставе стражу – да неко не бане и не омете песму.

Највише је волео песме о Милошу Обилићу.

Он остави спомен роду српском,

Да се прича и приповиједа,

Док је људи и док је Косова…

Кад му се родио први син, дао му је име Милош. Код истог мајстора наручио колевку и гусле – од џевер-јавора.

Те су гусле живописане на икони из Мораче.

У књиге морачке, уписао је поп Страхиња: Миоша Добрич.

После су децу гуслама успављивали.

Драган Лакићевић

Извор: Лакићевић 2016: Драган Лакићевић, Српске легенде, Београд: „Вукотић медиа”, стр. 146.