Када би кнез Милош усхтео слатка разговора са лепом Даницом, коју је као робињу купио у Цариграду и после држао у свом конаку, обично би рекао:

‒ Море, нека дође Даница, да пришије једно дугменце на кошуљу!

А кад Даница у том послу остане подуже у кнеза, несташна млађарија је гунђала:

‒ Мора да је дугме страшно велико, чим се оволико пришива!

Извор: Србија у анегдотама, „Политика, новине и магазини” ‒ www.politika.rs ‒ www.nacionalnarevija.com, Београд, стр. 15.