Ненадовић пише у својим Писмима о Његошу:

Тога дана донео сам му две-три стотине стихова о Обилићу да му читам. Желео сам да видим како ће му се свидети овај први покушај моје драмске поезије.

Кад сам прочитао све што сам имао, упита ме:

– Је ли то цијело прво дејство?

– Није, господару, него је то друго дејство – одговорих му ја.

– А што ми ниси – рече Његош – читао најприје прво дејство?

– Оно још није написано.

– Како то?

– Нисам имао стрпљења, него сам одмах почео друго дејство – одговорим му ја.

На те речи он се слатко насмеја, узе мој рукопис и, разгледајући га, рече, опет се гласно смејући.

– Да си почео одмах са петим дејством, прије би био готов.

Извор: Анегдоте о српским писцима [прир. Катарина Стојановић], Граматик, Београд, 2009, стр. 5–6.