Власник дела зграде на углу улица Васине и Змај Јовине, у чијем приземљу се налазила ова кафана, био је Тома Лека.

Моша Аврам Маца закупио је други део зграде и у њему отворио Прву краљевску српску повлашћену фабрику сунцобрана и кишобрана. Зграда и данас постоји, уз напомену да је неколико пута реконструисана. Претпоставља се да је кафана отворена 1867. Касније је отворена кафана у којој је служено најбоље страно пиво.

Хроничари подсећају да су кафану посећивали искључиво отмени и богати гости. Како део аутора користи и назив Код златног анђела, постоје недоумице да ли је реч о истој кафани. У делу литературе наилази се и на назив Златан анђео.

Остала је упамћена и по једној „шверцерској афери” – извесни кафеџија Гвозден продавао је ракију на велико. Део ракије је, наводно, и извозио, остварујући тако право на олакшице приликом плаћања пореза, као и право да му се врати уплаћена трошарина (царина). Испоставило се, међутим, да је Гвозден у ствари извозио воду и исту бурад са водом враћао – увозио. Све то је трајало месецима док трошарински службеници нису открили аферу, која је дуго после тога била главна варошка тема.

Видоје Голубовић

Извор: Голубовић 2019: Видоје Голубовић, Механе и кафане старог Београда, Београд: „Лагуна”, 186–187.