Корачајући уз Андрића – прича Михиз – загрејан црним вином које се за столом пило, изненада, и сам изненађен, чујем себе како Андрићу упућујем питање од оне врсте каква се њему нису смела поставити:

– Како је могуће да Ви, пореклом из најдоњег босанског караказана, постанете такав господин?

Одмах сам се следио. У питању је било и ласкање, и увреде, и претурање по његовом животу, а он све троје није подносио. Очекивао сам да ће се смркнути и затворити, или ме секнути кратком реченицом која ће декласирати моју неучтивост.

Зачудо, Андрић питање одби сасвим мирно:

– Да сте Ви, Михајловићу, знали Ракића, знали бисте шта је прави господин. Ракић је био господин.

Извор: Анегдоте о српским писцима [прир. Катарина Стојановић], Граматик, Београд, 2009, стр. 60–61.