Догодила су се убиства у Скупштини Краљевине СХС
На данашњи дан, 20. јуна 1928. године у Скупштини Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, црногорски посланик Пуниша Рачић пуцао је током седнице Скупштине и тада убио и ранио неколико посланика из Хрватске. Током те 1928. године у парламенту Краљевине, чије је јединство ионако већ било лабаво, долазило је до све оштријих сукоба, који су се неретко завршавали увредама, псовкама и претњама.
Сукоб се одвијао на релацији власт‒опозиција, с тим што је национална припадност ту имала значајну улогу. Наиме, власт су углавном чинили Срби, уз црногорске, македонске и словеначке партије, а опозицију углавном Хрвати. Претходну седницу, одржану средином јуна исте године, прекинули су жандарми, а према неким сведочењима вођа Хрватске сељачке странке Стјепан Радић био је, због својих говора, удаљен са седнице. Током скупштинских расправа долазило је до безбројних увреда и провокација у вези како са националном припадношћу, тако и са храброшћу и поштењем, те је после једне такве расправе на седници дошло и до убистава.
Према сведочењима, када је представник Народне радикалне партије Пуниша Рачић завршио са својим говором и кренуо ка свом месту, хрватски посланик Пернар му је нешто довикнуо. На то је Рачић захтевао да председник скупштине казни Пернара. Председник је прекинуо седницу, а Рачић се вратио за говорницу и чекао наставак. Затим је извукао револвер из џепа и уперио га према Пернару, захтевајући извињење. Хрватски посланик је направио покрет руком, после чега је Рачић испалио два метка у њега и наставио да пуца на све стране, како је касније тврдио у самоодбрани.
Биланс те пуцњаве је био убиство двојице хрватских посланика, Павла Радића и Ђуре Басаричека, док су Иван Гранђа, Иван Пернар и сам Стјепан Радић били рањени, али су брзом лекарском интервенцијом спасени. Ипак, Радић је мање од два месеца касније умро од срчаног удара, а након ових дешавања у скупштини дошло је до још већих политичких превирања у држави, повлачења хрватске опозиције из скупштине и отворених намера и одлука о самосталности и независности Хрватске.
Након свега тога краљ Александар Карађорђевић је 6. јануара 1929. године увео диктатуру, укинуо Устав, распустио народно представништво и укинуо све политичке странке.
Пуниша Рачић осуђен је на 20 година затвора, што је била максимална казна у то време у Србији, од којих је одлежао 13.
Пуштен је на слободу 27. марта 1941. године, током државног удара, а од времена ослобађања Београда, октобра 1944. године, када су га посетила двојица партизана и повела са собом, губи му се сваки траг.
Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:
1902. године рођен је књижевник, дипломата и један од главних представника српског надреализма, Марко Ристић;
1937. године рођен је редитељ Љубомир Муци Драшкић;
1958. године рођен је глумац Светозар Цветковић;
2002. године умро је књижевник и професор Јован Христић.