Задушнице су дан посвећен свим мртвима. То је празник мртвих, које укућани помињу докле сеже памћење, било у цркви или на гробљу. Тад се на гробље носе понуде, пале свеће, дели храна и пиће. Задушнице је установила хришћанска црква и по православном календару их је четири у години. Данас су

Покладе су домаће гозбе свих чланова породице и пријатеља уочи великих постова. Одликују се спремањем велике количине хране и алкохолног пића, а по правилу се овакве гозбе завршавају обредним пијанкама. Поклада има пет, а великих постова четири. Месне покладе су увек у претпоследњу недељу пред Васкршњи или Часни пост и

Девети уторак после Божића није обичан дан у српском народу. Мајке посебно пазе на децу, јер на овај дан разне але, чуме, караконџуле и демони нападају најмлађе. Да би одагнале зле силе од детета, мајке га љуљају или се играју с њим, певајући у пола гласа басму: „Чува мајка свог

Сирне или беле покладе су у последњу недељу, односно дан уочи почетка Часног поста, и тад се поједе нешто од белог мрса. Отуд и назив беле или сирне. Све друго је исто као и за месне покладе. Једна од најпознатијих и обавезних ритуалних радњи о покладама јесте ламкање јаја. Изводи

У народу се још зове и Пепељава среда. Уобичајено је да се на овај дан први пут долази у кућу која је добила принову. Мајке добро пазе да деца буду чиста и да се не туку. Дете које прохода, никне му или испадне први зуб, сматра се да ће бити

Четвртак спада у добре дане према народном веровању. Првопосни четвртак је посебно благодаран. Сматра се да ће посао око земље или стоке који се започне на овај дан ићи као по лоју. Добро је данас уговарати свадбу, која ће обавезно бити после поста. Чобани славе овај дан као свој празник.

Иако је дан Теодора Тирона 2. марта у црквеном календару, он се код Срба поштује у прву суботу Часног поста. За Тодорову суботу је обичај да се спрема кољиво. Оно се у традицији Православне цркве употребљава од времена гоњења хришћана за време владавине цара Јулијана Апостата (361–363). Цар је хтео да

Дан посвећен сенима Четрдесет мученика. Били су војници римске војске у Ликинији, а страдали су због одбијања да гоне хришћане. Црква Младенце слави као дан Светих четрдесет мученика севастиских. Младенци се празнују 22. марта по грегоријанском календару. По селима у јужној Србији обичај је да младе невесте, без мужа, одлазе