BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Фондација Српски легат - ECPv6.3.4//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Фондација Српски легат
X-ORIGINAL-URL:https://www.srpskilegat.rs
X-WR-CALDESC:Events for Фондација Српски легат
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:Europe/Belgrade
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20190331T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20191027T010000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190302
DTEND;VALUE=DATE:20190303
DTSTAMP:20260623T190649
CREATED:20190302T090943Z
LAST-MODIFIED:20190302T090943Z
UID:17554-1551484800-1551571199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ЗАДУШНИЦЕ
DESCRIPTION:Задушнице су дан посвећен свим мртвима. То је празник мртвих\, које укућани помињу докле сеже памћење\, било у цркви или на гробљу. Тад се на гробље носе понуде\, пале свеће\, дели храна и пиће. \nЗадушнице је установила хришћанска црква и по православном календару их је четири у години. \nДанас су Зимске задушнице\, у суботу пред Месне покладе. \nПо народном веровању\, ове задушнице су најважније. Увек се одржавају у суботу уочи Месних поклада. Како су везане за Васкрс и почетак Часног поста\, оне спадају у покретне празнике. У Срба су за ове задушнице одомаћени различити називи: зимске\, васкршње\, велике\, пролећне. \nСрпска православна црква је овај дан посветила Светом великомученику Теодору Тирону. Свети великомученик Теодор Тирон служио је као војник у граду Амасија\, на обалама Понтског мора. Тирон\, што у преводу значи регрут\, одбио је да прогони хришћане\, изјавивши да је и он припадник хришћанске вере. Због тога је бачен у тамницу и касније спаљен на ломачи. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/zadusnice/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/03/zadusnice.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190303
DTEND;VALUE=DATE:20190304
DTSTAMP:20260623T190649
CREATED:20190303T162737Z
LAST-MODIFIED:20190303T162737Z
UID:17578-1551571200-1551657599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:МЕСНЕ ПОКЛАДЕ
DESCRIPTION:Покладе су домаће гозбе свих чланова породице и пријатеља уочи великих постова. Одликују се спремањем велике количине хране и алкохолног пића\, а по правилу се овакве гозбе завршавају обредним пијанкама. Поклада има пет\, а великих постова четири. \nМесне покладе су увек у претпоследњу недељу пред Васкршњи или Часни пост и добиле су име према врсти хране која се у тај дан једе. Тад је\, за православне вернике\, обавезно да поједу парче меса\, чиме је обред испуњен. Количина и врста меса нису од посебног значаја. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/mesne-poklade/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/03/o.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190303
DTEND;VALUE=DATE:20190304
DTSTAMP:20260623T190649
CREATED:20190503T073411Z
LAST-MODIFIED:20190303T163508Z
UID:17583-1551571200-1551657599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ДЕВЕТИ УТОРАК
DESCRIPTION:Девети уторак после Божића није обичан дан у српском народу. Мајке посебно пазе на децу\, јер на овај дан разне але\, чуме\, караконџуле и демони нападају најмлађе.  \nДа би одагнале зле силе од детета\, мајке га љуљају или се играју с њим\, певајући у пола гласа басму: „Чува мајка свог јединца сина\, од ујемка и од урежника и од жице деветог уторка!” Има и изрека: „Крпила га мајка од ујамка и од урежњака и проклете жице упорнице”\, што се каже за неког ко је несрећан.  \nИначе ујамак долази од речи ујемчити (зајемчити)\, што ће рећи из наднице; урежњак долази од речи урезивати\, тј. син јој је био болестан\, па га је „урезивала” на црквеним вратима\, а жицом упорницом тј. близном жицом или препредањем га одгајила. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/deveti-utorak/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/03/Karakondzula-dete.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190310
DTEND;VALUE=DATE:20190311
DTSTAMP:20260623T190649
CREATED:20190310T122953Z
LAST-MODIFIED:20190310T122953Z
UID:17711-1552176000-1552262399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СИРОПУСНЕ ИЛИ БЕЛЕ ПОКЛАДЕ
DESCRIPTION:Сирне или беле покладе су у последњу недељу\, односно дан уочи почетка Часног поста\, и тад се поједе нешто од белог мрса. Отуд и назив беле или сирне. Све друго је исто као и за месне покладе. \nЈедна од најпознатијих и обавезних ритуалних радњи о покладама јесте ламкање јаја. Изводи се углавном о Сирним покладама. Данас је скоро непозната\, али је у првој половини XX века била веома раширена. \nО Белим покладама или Белој недељи у Србији се и данас организују маскиране поворке деце\, која обилазе сваку кућу у селу или варошици играјући и певајући обредне песме\, а заузврат добијају понуде у храни\, пићу или новцу. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/siropusne-ili-bele-poklade/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/03/pexels-photo-277276.jpeg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190313
DTEND;VALUE=DATE:20190314
DTSTAMP:20260623T190649
CREATED:20190313T062122Z
LAST-MODIFIED:20190314T063152Z
UID:17730-1552435200-1552521599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ПРВОПОСНА или ЧИСТА СРЕДА
DESCRIPTION:У народу се још зове и Пепељава среда. \nУобичајено је да се на овај дан први пут долази у кућу која је добила принову. Мајке добро пазе да деца буду чиста и да се не туку. \nДете које прохода\, никне му или испадне први зуб\, сматра се да ће бити срећно и дуговечно. \nУ неким местима Црне Горе\, вече уочи Пепељаве среде мајке деци на челу направе крстић од пепела да срећно дочекају Чисту среду. \nУ Лужници пак ову среду зову Луда среда. \nКо ради у тај дан\, може да полуди\, или бар одболу \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/prvoposna-ili-cista-sreda/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/03/baby-hand-dad-64242.jpeg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190314
DTEND;VALUE=DATE:20190315
DTSTAMP:20260623T190649
CREATED:20190314T063055Z
LAST-MODIFIED:20190314T063055Z
UID:17737-1552521600-1552607999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ПРВОПОСНИ ЧЕТВРТАК или ЧИСТИ ЧЕТВРТАК
DESCRIPTION:Четвртак спада у добре дане према народном веровању. \nПрвопосни четвртак је посебно благодаран. \nСматра се да ће посао око земље или стоке који се започне на овај дан ићи као по лоју. \nДобро је данас уговарати свадбу\, која ће обавезно бити после поста. \nЧобани славе овај дан као свој празник. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/prvoposni-cetvrtak-ili-cisti-cetvrtak/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/03/Nedelja.pravoslavlja.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190316
DTEND;VALUE=DATE:20190317
DTSTAMP:20260623T190649
CREATED:20190316T130832Z
LAST-MODIFIED:20190316T130958Z
UID:17762-1552694400-1552780799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ТОДОРОВА СУБОТА
DESCRIPTION:Иако је дан Теодора Тирона 2. марта у црквеном календару\, он се код Срба поштује у прву суботу Часног поста. \nЗа Тодорову суботу је обичај да се спрема кољиво. Оно се у традицији Православне цркве употребљава од времена гоњења хришћана за време владавине цара Јулијана Апостата (361–363). Цар је хтео да оскрнави хришћане продавањем на пијаци хране попрскане крвљу идолских жртава. \nСвети Теодор\, који је 306. године уморен\, јави се у сну цариградском епископу Евдоксију\, разоткри му цареву намеру и рече да хришћани не купују храну на пијаци\, него да кувају пшеницу и њом се хране. У спомен на тај догађај многи православни верници у Тодорову суботу спремају кувану пшеницу\, кољиво. \nСрби Светог великомученика Теодора Тирона зову Тодор и сматрају га великим заштитником коња. \nУ Банату верују да ноћу уочи Тодорове суботе јашу поворке белих коња\, који могу да нанесу грдне штете селима и усевима кроз која пролазе ако их неко увреди. Међу њима је најопаснији хроми коњ\, ког јаше сам Тодор. \nУ Шумадији и селима Тимочке крајине некад су се организовале сеоске коњске трке. Овог дана коње не ваља презати\, већ само јахати. \nТодорова субота зове се и Тодорица. Верује се да тада први пут излазе змије из легла. Код Срба на Космету раширено је веровање да је Тодор управљао змијама. Кад су змије почеле да уједају људе\, он се наљути на њих\, одузе им ноге\, а људе научи како да их хватају. \nНародна изрека: „Каква Тодорица\, таква годиница”\, казује да се по овом дану гледа какво ће време бити бити наредне године. \n \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/todorova-subota/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/03/Saint_Theodore_Tiro_from_Candia.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190322
DTEND;VALUE=DATE:20190323
DTSTAMP:20260623T190649
CREATED:20190322T061357Z
LAST-MODIFIED:20190322T061357Z
UID:17829-1553212800-1553299199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:МЛАДЕНЦИ
DESCRIPTION:Дан посвећен сенима Четрдесет мученика. Били су војници римске војске у Ликинији\, а страдали су због одбијања да гоне хришћане. Црква Младенце слави као дан Светих четрдесет мученика севастиских. \nМладенци се празнују 22. марта по грегоријанском календару. \nПо селима у јужној Србији обичај је да младе невесте\, без мужа\, одлазе својим родитељима. Кажу да је обичај да младе тад „бегав” код својих родитеља. Празник Младенци их не сме затећи у кући у коју су се удале. \nЖене устају рано и месе четрдесет колачића\, који се називају младенчићи. Пеку их\, премазују медом\, нуткају децу и све који пре подне долазе у кућу. Колачићи могу бити кружног облика\, али и у облику ножа\, маказа\, сабље\, овце\, пилета. \nСтарији тврде да пре Младенаца није добро јести ништа што је изникло после Нове године. Верује се да је на Младенце добро јести мед\, кувану коприву и зеље да би се очистила крв. \nВеровало се да какво је време о Младенцима\, тако ће бити целог пролећа. \nМладенцима се назива онај брачни пар који је склопило брак после 22. марта претходне године. \nПосећивање младенаца\, уз обавезно ношење поклона\, убраја се у новије обичаје. Овај обичај је најпре одржаван у граду\, а касније га је прихватило и село. Као и код других новијих обичаја\, ни приликом празновања Младенаца не води се много рачуна о духовној и едукативној страни\, већ се предност даје материјалном. Уз правило реципроцитета – „они су били код нас\, морамо и ми код њих” – материјални поклони су потпуно заменили лепше стране обичаја. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/mladenci/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/03/Fortymartyrs.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR