Приликом неког путовања сврати Ђура Јакшић у једну крчму и шаљиво упита крчмара да ли би му дао вечеру, с тим да му он, Ђура, заузврат напише песмицу која ће му се свидети. Ако му се не свиди, обећао је да ће му вечеру платити готовим новцем. Крчмар пристаде, а Ђура, кад се добро најео, поче ређати песмице једну за другом, али крчмару се није свидела ниједна. Најзад Ђура одрецитова:

Еј, кесо моја са много динара,

Изађи из џепа, исплати крчмара!

– Е, то ми се свиђа, то чекам! – рече крчмар.

– Е, вала, и ја једва дочеках! – рече Ђура и оде.

Извор: Анегдоте о српским писцима [прир. Катарина Стојановић], Граматик, Београд, 2009, стр. 9.