На данашњи дан, 18. октобра (по грегоријанском, а 6. октобра по јулијанском календару), у Београду је умро трговац и један од наших највећих задужбинара, Илија Милосављевић Коларац. Родио се 1800. године у селу Колари, код Смедерева, по чему је касније добио и надимак. У свом селу је ишао у основну

На данашњи дан, 17. октобра 1922. године у Иригу, у свештеничкој породици, рођен је књижевник, критичар, драматург, песник и драмски писац Борислав Михајловић Михиз. Након завршене Карловачке гимназије, студирао је српскохрватски језик и књижевност на Филозофском факултету у Београду. По дипломирању се запослио у Вуковом и Доситејевом музеју, где је

На данашњи дан, 16. октобра 1910. године Иван Сарић је постао први човек који се на тлу данашње Србије, авионом сопствене конструкције винуо у небо, и тиме поставио темеље ваздухопловства код нас. Наиме, тог дана је на Градском тркалишту у Суботици, пред неколико хиљада суграђана, он приредио први јавни лет,

На данашњи дан, 15. октобра 1903. године одлуком Београдске општине, под именом Општински музеј, основан је Музеј града Београда. Од свог оснивања имао је проблем решења сталног изложбеног простора. Постоје подаци да се током једног периода налазио у Конаку кнегиње Љубице, да је од 1929. године до 1941. године деловао

На данашњи дан, 14. октобра 1892. године Београдом је прошао први трамвај који су вукли коњи и то линијом од Калемегдана до Славије, а поред функције јавног превоза, он је у то време био и својеврсна атракција. Две године касније укупна дужина пруге износила је 9,5 километара, а уведен је

На данашњи дан, 13. октобра 1967. године у Београду је преминуо конструктор прве савремене ваздушне кочнице за железничка возила, Добривоје Божић. Рођен је у Рашкој 1885. године, а студирао је у Немачкој, на Високој техничкој школи у Карлсруеу и Дрездену, где му је један од професора био Рудолф Дизел, изумитељ

На данашњи дан, 12. октобра 1873. године у Чачку је рођена сликарка Надежда Петровић. Једанаест година касније породица се преселила у Београд, где је 1891. године завршила Вишу женску школу, а наредне године положила испит за наставницу цртања у средњим школама. Почела је и да ради, али се њено знање

На данашњи дан, 11. октобра 1865. године у Лозници је рођен географ, академик и један од најзначајнијих српских научника, Јован Цвијић. После основне школе и ниже гимназије у родном месту, ишао је у гимназију у Шапцу, а потом је уписао Прву београдску гимназију, где је матурирао и био део чувене

На данашњи дан, 10. октобра 1847. године у Сремској Митровици рођен је лекар, професор и утемељивач Медицинског факултета, Милан Јовановић Батут. Студије медицине, које је због беспарице једно време чак морао и да прекине, завршио је у Бечу 1878. године, одакле је после неколико месеци проведених на лечењу у Опатији,

На данашњи дан, 9. октобра 1892. године, у Долцу код Травника, рођен је књижевник, дипломата, академик и добитник Нобелове награде за књижевност, Иво Андрић. Као двогодишњак остао је без оца, па га је мајка дала на чување мужевљевој сестри и њеном мужу у Вишеград, где је Иво завршио и основну

На данашњи дан, 8. октобра 1931. године у Крагујевцу је рођен један од најзначајнијих српских археолога и академик Драгослав Срејовић. Основну школу и гимназију завршио је у Крагујевцу, потом је студирао на Филозофском факултету у Београду, где је дипломирао, а 1964. године и докторирао. На Филозофском факултету провео је и

На данашњи дан, 7. октобра 1915. године командант Другог батаљона Десетог пука, мајор српске војске Драгутин Гавриловић, издао је чувену заповест браниоцима Београда – Другом батаљону, деловима Трећег батаљона Десетог пука и деловима Сремског добровољачког одреда – последњој одбрани главног града у Првом светском рату. Томе су претходили појачани непријатељски

На данашњи дан, 6. октобра 1926. године, у Сушаку код Ријеке, рођен је сликар и академик Петар Омчикус. Отац му је био подофицир у аустријској војсци, а након промeнe профeсијe прeсeлио сe из Задра у Мостар, где се између осталог дружио и са Алeксом Шантићeм. Петар је свој таленат за

На данашњи дан, 5. октобра 1973.године преминула је Милунка Савић, жена са највише одликовања у историји ратовања. Рођена је 1889. године у селу Копривници код Рашке. Када је почео Први балкански рат, прерушена у мушко, одазвала се мобилизацији и отишла на фронт као Милун Савић. Њена превара је откривена тек

На данашњи дан, 4. октобра 1928. године у Пребиловцима је рођен српски историчар и академик Милорад Екмечић. Основну школу завршио је Чапљини, гимназију у Мостару, а након учествовања у НОБ-у студирао је општу историју на Свеучилишту у Загребу, где је и дипломирао. Потом је био изабран за асистента на новоотвореном

На данашњи дан, 3. октобра 1791. године у Сарајеву је рођен песник Сима Милутиновић Сарајлија, претеча српских романтичара и Његошев учитељ. Школовао се у Београду, Земуну, Сегедину и Сремским Карловцима, а обишао је многе крајеве од Видина до Лајпцига, и од Бесарабије до Црне Горе. У Немачкој је слушао филозофију

На данашњи дан 1947. године у Београду је основана Државна балетска школа, као прва државна балетска школа у тадашњој Југославији. Настала је спајањем Балетског одсека при Музичкој академији и Балетског студија Опере Народног позоришта, са циљем да се створи установа за школовање играча и обнови ансамбл београдског позоришта. Оснивач и

На данашњи дан 1988. године у Београду је преминуо глумац Павле Вуисић. Рођен је 1926. године, такође у главном граду, где је и одрастао. Никада није уписао Академију за позоришну уметност, иако је неколико пута покушавао. Педесетих година прошлог века радио је као новинар на Радио Београду, у једном периоду

На данашњи дан 1876. године у Београду је рођен песник и академик Милан Ракић. Био је из угледне породице, син књижевника, политичара, економисте и државника Мите Ракића и Ане, ћерке Милана Ђ. Милићевића. Основну школу и гимназију завршио је у Београду, а правни факултет у Паризу. По повратку у Србију

На данашњи дан, 29. септембра 1839. године у Београду је рођен археолог, историчар уметности и академик Михаило Валтровић. Након завршеног Лицеја отишао је на студије архитектуре у Карлсруе, а по повратку у Србију је, после рада у грађевинској струци, постао први наставник археологије на Великој школи у Београду. Постао је