Ђура Јакшић је свој многи слободни час проводио на Сави испред гостионице познате по власнику Гашпару кафеџији, кога помиње и у својим приповеткама. – Шта радите, господине Ђуро? – упита га једном неко испред кафане. – Ето, угађам, па никако да угодим – рече Ђуро. – А шта то

Чуо се Црњански са својом пријатељицом из младости и договоре се да се нађу у неком ресторану. На заказано место је, са цвећем, дошао мало раније, сео и позвао конобара. – Молим вас, доћи ће једна госпођа, предајте јој ово цвеће и реците да је овде био Милош Црњански. Извор:

У име родитеља, чији су синови ратници пали у Великом рату, Бранислав Нушић одржао је следећи говор: Било је то с јесени, тмурне, мочарне јесени када падоше врани гаврани на куле скопскога града. Тамо горе, на северу, замрачило се било небо и запловили њиме крвави облаци. Весела поља и горе

Ђурђевак (ђурђица, ђурђевац) је цвет Светог Ђорђа и цвет пролећа и рађања живота. Има изузетно лепе беле мирисне цветове, који се састоје од шест висећих латица, које подсећају на звончић. Цвета у мају и са осталим ђурђевданским цвећем, травама и врбовим гранама плете се у венчиће, којима се ките домови

Рекао је да је дошао с неба. А људи су једино још од неба очекивали помоћ и спасење. Рекао је да је Он светлост света. А људи су грцали у тами и робовали кнезу таме. Рекао је још да је Он врата. А људи су вековима пипали по лавиринту живота

Љубичица је весник пролећа. Пореклом је из Европе, али се одавно раширила и у друге крајеве света. Захваљујући лепоти, мирису и лековитим својствима била је омиљена још у старој Грчкој и Риму. Цветови љубичице су најчешће љубичасти, али има и оних са светлоплавим, розе и белим латицама. У природи се

Нафора је хлеб који се верницима дели на крају литургије. То је подсећање на прве хришћанске вечере љубави, агапе, где се заједно обедовало, певале се црквене песме, водили побожни разговори и делила милостиња. Нафора се узима на следећи начин: Тихо, у реду, прилазимо свештеном лицу које је дели. Када дођемо