Хор слависта одржаће концерт традиционалних песама словенских народа у башти Галерије Полет, у недељу 17. 6. од 20.00 ч., чиме ће обележити завршетак још једне успешне сезоне. Очекују вас композиције на руском, српском, украјинском, бугарском, белоруском, словачком и чешком језику. Један од основних циљева који обједињује ове младе људе јесте

У Сомбору ће се 23. јуна, на терену ФК Жак (Карађорђева бб) у 14.00, одржати Меморијал Јован Ђуран – спортско надметање у вожњи запрега-фијакера, кроз чуњеве (дисциплина Ц). Тога дана такмичари ће возити за Отворено првенство АП Војводине у дисциплинама двопрег и четворопрег за децу, јуниоре и сениоре, а у

СКАЛА (Српски Културолошко-Антрополошки Лексикон Асоцијација) А–Ш А – Аранђеловац. Најлепше име за један град. Б – Београд. Престони град. Симбол трајања. В – Велика Хоча. Симбол српског виноградарства. Г – Градац манастир. Једини готички лук у српској архитектури. Д – Десанка Максимовић! И љубав и традиција. И индивидуално и опште.

Четвртак Дан без посебних обредних радњи у српском народном календару. Српска православна црква овај дан је посветила Светом Јустину, великом српском теологу и испоснику, који је после Другог светског рата живео као монах у манастиру Ћелије. Извор: Д. Антонић, Српски народни календар 2018/7526, Informatika, Београд, 2017.

Ако се о неком културном догађају прошле године заиста причало, и данима после његовог одржавања по друштвеним мрежама делиле сјајне фотке, онда је то свакако концерт Београдске филхармоније на Ушћу. Па, спремите своје хештегове #beogradskafilharmonija, јер нам они такав, а можда и бољи спектакл спремају и ове године! А обећавају

Савремено схватање витештва своје порекло има у популарној култури, која увек потенцира представу западног витеза као оличења врлина и херојства. Та општеприхваћена слика замагљује чињеницу о постојању витештва на нашим просторима, са свим одликама које је тај термин обједињавао у себи. Витештво је у српским земљама било и те како

Дан без посебних обредних радњи у српском народном календару. Извор: Д. Антонић, Српски народни календар 2018/7526, Informatika, Београд, 2017.

Догађај који се збио у ноћи између 28. и 29. маја (по јулијанском, односно 10. и 11. јуна по грегоријанском календару) 1903. године одлучујуће је утицао на судбину и положај Србије у наредним деценијама. Корени завере против краља Александра Обреновића и његове супруге краљице Драгиње Драге сежу у 1901. годину.

Да ли сте чули за Фестивал нитратног филма? Ако нисте, прави је тренутак за то. Двадесети, јубиларни Фестивал нитратног филма биће одржан у Југословенској кинотеци, у периоду од 6. до 16. јуна. У оквиру Фестивала нитратног филма, у згради Југословенске кинотеке у Узун Мирковој, као и у Музеју кинотеке у

Дан без посебних обредних радњи у српском народном календару. Извор: Д. Антонић, Српски народни календар 2018/7526, Informatika, Београд, 2017.

Дан без посебних обредних радњи у српском народном календару. Извор: Д. Антонић, Српски народни календар 2018/7526, Informatika, Београд, 2017.

Традиционална темеринска манифестација Просто кô пасуљ одржава се у суботу, 9. јуна 2018. године, на темеринском вашаришту у организацији Туристичке организације општине Темерин, а уз подршку Општине Темерин и бројних пријатеља манифестације. Највеће такмичење у кувању пасуља у целој Србији почиње у 11.00 часова, а стручни жири ће се побринути за одабир

У Србији је раширено веровање да овог дана сунце креће назад са запада према истоку, три пута стане и заигра. Верује се да се небо у поноћ три пута отвара, па мртве душе лако улазе у рај, а онај ко сачека будан поноћ и пожели три жеље, оне ће му

Дан без посебних обредних радњи у српском народном календару. Извор: Д. Антонић, Српски народни календар 2018/7526, Informatika, Београд, 2017.

Смаил-ага Ћемаловић (23. новембар 1884. – 1945. године спаљен у Концентрационом логору Јасеновац) био је српски националиста, политичар и уредник листова Мусават и Српска омладина. Основну и трговачку школу завршио је у Мостару, а трговачку академију у Грацу. Покренуо је листове Мусават–Једнакост (1906. године) и Српска омладина (1912/13. године) за

„Вишњевски је тврдио да је несрећа Срба, који се селе у Росију, у томе, да не виде да су стигли у Росију, кад стигну у Росију. Говоре свима и свакоме да су дошли, зато, да Серби остану. То је непаметно. Треба да се пожуре и претворе што пре, у Русе.