Упознали сте бројне лепотице 60-их, 70-их, 80-их… Има ли разлике између некадашњих и садашњих? – Некада се знало ко је лепотица у једном граду. У Београду их је, на пример, било шест, и сви смо их знали и гледали их са дивљењем. Све остале девојке и жене биле су углавном

На основу руске архивске грађе истражено је мало проучено питање – рад српске принцезе и руске кнегиње Јелене Карађорђевић (у Русији Јелене Петровне Српске), ћерке краља Петра Ослободиоца, на пружању помоћи болесним и рањеним српским војницима током балканских ратова. С почетком ратних дејстава, на иницијативу Јелене Петровне и средствима Мермерног

Преводи српске књижевности на јерменски језик (крај осамдесетих година XIX века – прва деценија XX века)   Српска књижевност превођена је на јерменски језик углавном посредством руских превода. Почетком XIX века јужнословенски народи започели су борбу за националну независност, „откривајући запрепашћеној Европи до тада непознате ризнице свога фолклора и књижевностиˮ[1],

Господар Зете Иван Црнојевић је пред турском најездом био принуђен да постепено помера седиште своје државе. Он 1475. године напушта Жабљак и сели се на Обод, али, пошто ни тамо није осећао сигурност, своју престоницу оснива у подножју планине Ловћен, у изолованом Цетињском пољу. На истом месту 1482. године подиже

Лета Господњег 1690. пошли су на север обазирући се често. Поглед им се заустављао на првим бреговима који су закрили видик. И завичај. Неки су певали, сузних очију. Иза њих је остала стара Србија, Патријаршија у Пећи, Грачаница, Дечани, Девич… У том ходатајству, на застанцима, у недељни дан, јереји и