Ђура Јакшић је свој многи слободни час проводио на Сави испред гостионице познате по власнику Гашпару кафеџији, кога помиње и у својим приповеткама.

– Шта радите, господине Ђуро? – упита га једном неко испред кафане.

– Ето, угађам, па никако да угодим – рече Ђуро.

– А шта то угађате?

– Још по ручку сишао сам овамо да се сунчам и пијем бело вино с киселом водом, па никако да угодим да у исто време попијем и вино и воду па да идем. Претекне ми вина – ја наручим воду. После ми претекне воде – ја наручим вина. Тако неколико пута и ево, још нисам угодио.

Извор: Анегдоте о српским писцима [прир. Катарина Стојановић], Граматик, Београд, 2009, стр. 8.