Краљ импровизације

King_Ubuz.radmilovic.Човек непоновљивог дара, измишљант смехотресних досетки, легенда српског глумишта, Зоран Радмиловић (Zoran Radmilović) (1933-1985) рођени је Зајечарац. И не слутећи да ће му то постати животни позив, Зоран је своју прву ролу одиграо у родном граду. Његов деда, Рихард Ланг, био је Немац. Градећи пруге по Србији, заљубио се, оженио, примио православље и узео име Радмило, које је потом постало породично презиме.

По очевој жељи, уписује Правни факултет у Београду, а потом студира и на Архитектонском и Филолошком факултету. Упоредо са студирањем, следи дамаре свог глумачког талента и наступа у КУД „Иво Лола Рибар”. Схвативши да је сцена његова судбина, уписује се и апсолвира глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију. Професионалну каријеру започиње у ансамблу Београдског драмског позоришта (1962-1968), у којем испрва наступа у споредним улогама. Године 1964., Радмиловић, уместо Љубе Тадића, ускаче у насловну улогу у Краљу Ибију на сцени Атељеа 212. Од 1968. године, па све до своје смрти, остаје стални „члан глумачке породице” авангардног Атељеа. Иако је остварио много сјајних улога у позоришту, на филму и телевизији, већина њих остала је у сенци „улоге живота”: Краљ Иби је постао и остао заштитни знак Атељеа и симбол Радмиловићевог талента за урнебесне импровизације.

kul-radmilovicz.radmilovic.2На филму је дебитовао 1962. године и одиграо око двадесет улога. Главне улоге одиграо је у филмовима „Глинени голуб” (1966), „Рам за слику моје драге” (1968), „Поглед у ноћ” (1968), „Павиљон 6 ”(1978), „Срећна породица” (1980). Ширу популарност је стекао улогом Животе у серији „Приче из радионице”и Билија Питона у „Маратонцима”. Ипак, највише је упамћен као Радован III.  Глумећи „завичајца“ на којег се сручио терет велеграда, превазишао је самог себе. Један позоришни критичар је забележио да је Зоран у себи носио присност „завичајне зајечарске душе”, а усмено предање каже да му је велика инспирација био пријатељ Мика Шћекић –  урбана легенда боемског Зајечара. Неколико дана пред смрт је, у болничкој постељи, примио Седмојулску награду СР Србије.

Print Friendly, PDF & Email
Српски Легат

Српски Легат

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

Smrt_Hajduk-Veljka
Претходни чланак

Нај@Зајечар - Хајдук Вељко Петровић

nikola-pasic
Наредни чланак

Нај@Зајечар - Никола Пашић