Бард пиротског грнчарства

Зајечар је током 19. и 20. века био значајан занатски центар и као такав привлачио је и пиротске грнчаре печалбаре. Зајечарци кажу да су имали среће што се у град 1967. године доселио грнчар Велимир Ђорђевић (1943), рођен у Великом Суводолу код Пирота. Реч је о изузетно добром мајстору који је, с једне стране, бескомпромисно сачувао занатска достигнућа пиротског грнчарства, а с друге, своје умеће уметнички надградио, чувајући нити традиције.

Данас из његове радионице, у којој ради са сином Томиславом, излазе и занатски предмети изузетног квалитета и оригинални примерци наивне уметности.  Као уметник,  измаштао је и у глини обликовао свој свет пастира, сељака, коњаника, војника, бајковитих бића, коледарских маски. Уметнички украшава ћупове, бардаке, тањире. „За украсну грнчарију Велимира Ђорђевића карактеристичан је његов афинитет према необичним судовима зооморфних и антропоморфних облика, израђених на колу. Вредност његових радова је у томе што се држи традиционалних узора, једноставних аутохтоних облика. Његове радове карактеришу народно схватање лепоте, мисаоност и искреност изражавања. Он користи старије узоре, али не ствара просте копије, под његовом руком оживљава мртва глина”, записала је историчарка уметности Персида Томић. Велимир Ђорђевић је вишеструко награђиван уметник наиве и бард чувеног пиротског грнчарства¹.