Bard pirotskog grnčarstva

Zaječar je tokom 19. i 20. veka bio značajan zanatski centar i kao takav privlačio je i pirotske grnčare pečalbare. Zaječarci kažu da su imali sreće što se u grad 1967. godine doselio grnčar Velimir Đorđević (1943), rođen u Velikom Suvodolu kod Pirota. Reč je o izuzetno dobrom majstoru koji je, s jedne strane, beskompromisno sačuvao zanatska dostignuća pirotskog grnčarstva, a s druge, svoje umeće umetnički nadgradio, čuvajući niti tradicije.

Danas iz njegove radionice, u kojoj radi sa sinom Tomislavom, izlaze i zanatski predmeti izuzetnog kvaliteta i originalni primerci naivne umetnosti.  Kao umetnik,  izmaštao je i u glini oblikovao svoj svet pastira, seljaka, konjanika, vojnika, bajkovitih bića, koledarskih maski. Umetnički ukrašava ćupove, bardake, tanjire. „Za ukrasnu grnčariju Velimira Đorđevića karakterističan je njegov afinitet prema neobičnim sudovima zoomorfnih i antropomorfnih oblika, izrađenih na kolu. Vrednost njegovih radova je u tome što se drži tradicionalnih uzora, jednostavnih autohtonih oblika. Njegove radove karakterišu narodno shvatanje lepote, misaonost i iskrenost izražavanja. On koristi starije uzore, ali ne stvara proste kopije, pod njegovom rukom oživljava mrtva glina”, zapisala je istoričarka umetnosti Persida Tomić. Velimir Đorđević je višestruko nagrađivan umetnik naive i bard čuvenog pirotskog grnčarstva¹.