Dan kada Crkva slavi Svetu mučenicu Mariju, koja je stradala u vreme Dioklecijanovih progona. Posle mučeničke smrti njene mošti postaše čudotvorne i isceliteljske. Zato su oduvek poštovane.

U narodu se veruje da je Ognjena Marija sestra Svetog Ilije i da svetac uvek u leto pita sestru kada je njegov dan, a ona od njega krije datum jer svetac može toliko da se raspusti i šenluči da gromovima pobije čitav svet. Ognjenu Mariju slave oni koji su nekad imali štete od groma ili oluje. Postoji narodna poslovica: „Ko slavi Ognjenu Mariju, siguran je u letinu!ˮ

U narodnoj pesmi Ognjena Marija u paklu peva se kako je Sveti Petar vodio po paklu Ognjenu Mariju i kako su tamo, između ostalog, naišli na jednog čoveka kome je gorela glava. Na Marijino pitanje šta je čovek Bogu zgrešio, Petar joj odgovara:

Onaj nije darovao kumu;

Kuma njemu Svetoga Jovana,

 a on njojzi pare ni dinara.

Priča iz Vasojevića kazuje da je baba Vida ovog dana grebenala vunu, kad u zlo doba kuća poče da se trese i zidovi da pucaju. Baba iznenađeno skoči i dohvati dvoje sinovljeve dece, svoje unučadi, pa potrča na vrata. Na vratima je Ognjena Marija zaustavi i reče da bi celu kuću satrla da nije dece u babinim rukama. Baba joj se pokloni i kroz plač izmoli oproštaj. Ognjena Marija odmahnu rukom i babi iskrivi usta od uva do uva, a decu blagosilja. Kasnije su babu jedva izlečili u Manastiru Svetog Vasilija Ostroškog, a mnogi Vasojevići od tada slave ovaj dan.

Izvor: D. Antonić, Srpski narodni kalendar 2018/7526, Informatika, Beograd, 2017.