На данашњи дан, 9. априла 1933. године у Београду је отворен Руски дом.

Он је настао као резултат жеље десетина хиљада Руса који су након револуције у својој земљи уточиште нашли у Србији, односно тадашњој Краљвини СХС, потом Југославији.

Та идеја је подржана како од стране српског друштва, тако и краља Александра Карађорђевића, патријарха Српске православне цркве Варнаве и бројних политичара и културних радника Краљевине, те је за само годину и по дана, углавном новцем емиграната, али и уз помоћ тадашњих југословенских власти, подигнут Руски центар.

Аутор пројекта био је Василиј Баумгартен, човек који је Београду поред ове грађевине, оставио и једно од вероватно најлепших здања у престоници – зграду Генералштаба у улици Кнеза Милоша.

Зграда Руског дома, односно Руски дом императора Николаја II, како је био пун назив, и сама спада међу најзначајнија архитектонска остварења која су Руси подигли у нашој земљи, а у оквиру њега своје место су нашли позориште, библиотека, гимназија, основна школа, издавачки центар, два музеја (Музеј Николаја II и Музеј руске коњице), спортска сала и Друштво руских књижевника, уметника и музичара. Ту је радио и Научни институт, Школска црква пресвете Богородице, а био је отворен и руски ресторан.

Данас је живот Руског дома, једног од највећих и најстаријих духовних руских центара у иностранству, богат и садржајан, и он својим изложбама, концертима, позоришним представама, презентацијама, уметничким сусретима, пројекцијама играних филмова, округлим столовима и конференцијама, отворених врата спремно дочекује све заинтересоване.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1881. године рођен је научник, преводилац, професор и академик Веселин Чајкановић;
1972. године рођен је кошаркаш Жељко Ребрача;
2014. године умрла је књижевница и академик Светлана Велмар-Јанковић.