Детаљ из меморијалне собе

Никола Пашић (Nikola Pašić) рођен је у Зајечару 6/18. децембра 1845. године у скромној трговачкој породици.  У свом родном граду провео је детињство и започео школовање. Образовао се у Неготину, Крагујевцу, Београду, Цириху и стекао звање грађевинског инжењера. У младости је био социјалиста и револуционар, у зрелим годинама борац за парламентарну владавину, у позном добу конзервативац.  Његов живот и рад везани су за обе династије, Обреновиће и Карађорђевиће, за Краљевину Србију али и Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.

Појавио се у јавном животу 1878. године, када је, у Зајечару, први пут изабран за народног посланика. Радикалну странку  основао је 1881. године.¹ Био је покретач Тимочке буне 1883. године. Након проглашења ванредног стања,  Пашић је за длаку избегао хапшење и успео да побегне у Бугарску. Преки суд га је у одсуству  осудио на смрт. У изгнанству  остаје  до 1889. године, када је помилован.

Свој први кабинет Владе формирао је 1891. године. Живот и дело Николе Пашића у периоду од 1903. до 1918. године неодвојиви су од судбоносних догађаја за српску државу и народ.  У царинском – „свињском“ рату победио је Аустроугарску и извео српску приверду „из балканског котла на светску пијацу“.  У спољној политици се ослањао на Русију, а после Октобарске револуције на Француску. Водио је државу кроз олује два балканска и Првог светског рата. Био је један од главних твораца Видовданског устава из 1921. године, којим је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца добила облик унитарне монархије.

У политици је прошао све: био је градоначелник Београда, народни посланик, председник Скупштине, министар, дипломата, двадесет година председник владе.  Његов национални став еволуирао је од идеје о великој Србији до стварања југословенске државе, при чему је увек истицао потребу да се у једној држави нађу уједињени сви Срби. Остао је препознатљив као једна од најмаркантнијих личности српске политике 19. и 20. века. Био је и сталожен, духовит, шкрт на речима. Народ је о њему говорио: „Зна Баја шта ради!“ Пашић је преминуо 10. децембра 1926. године у Београду.