U Zaječaru je od 1925. do 1928. godine radila akcionarska fabrika prozorskog stakla izgrađena u prevečerje velike svetske ekonomske krize koja je kulminirala 1929. godine, kada je, zbog uticaja inostranog kapitala, fabrika propala. Tradicija proizvodnje ravnog stakla obnovljena je četrdesetak godina kasnije, ali opet bezuspešno. Prekretnica je bila 1974. godina, kada je započela proizvodnja kristala i kada se mala manufakturna radionica „koracima od sedam milja” transformisala u moćnu i modernu fabriku. Autori prvog investicionog programa za proizvodnju kristala bili su ekonomisti Milisav Todorović, Mirjana Đorđević i Miroslav Sretenović. Prvi veliki uspeh na tržištu postigla je serija kristalnih čaša „Mediči“, a proboj na svetsko tržište započeo je potpisivanjem ugovora o zajedničkom nastupu na zapadnoevropskom tržištu i tržištima SAD i Kanade sa nemačkom kompanijom „Hofbauer”. Veliki datum u istoriji fabrike je 8. septembara 1975. godine, kada je svečano pušten u rad pogon za automatsku proizvodnju kristala. Za samo pet godina – 1980.godine – „Kristal Zaječar” je, sa četiri petine učešća u ukupnoj proizvodnji kristalnog stakla, zauzimao ubedljivo prvo mesto u čitavoj Jugoslaviji, a bio je i veoma visoko rangiran u svetu.

Moderan dizajn, oko 300 različitih vrsta proizvoda i stalno prisustvo na sajmovima, pretvorili su tu kompaniju u giganta koji je zapošljavao oko 4.500 ljudi. „Kristalu” je pošlo za rukom ono što mnogima nije: njeni proizvodi putovali su preko Atlantika i krasili izloge Njujorka, Toronta, Sijetla… „Kristal” je izvozio i u Sovjetski Savez, na Bliski istok, u Zapadnu Evropu. Osamdesetih godina, samo jedan ugovor predviđao je izvoz od 24.000.000 čaša u Englesku. „Kristal Zaječar” je jedno od privrednih čuda epohe socijalizma koji je državi donosio ozbiljne devizne prihode. Bio je i veliki sponzor sportskih klubova. Između ostalog, fudbaleri Crvene zvezde nosili su dresove s logom „Kristal Zaječar”. ¹