У Зајечару је од 1925. до 1928. године радила акционарска фабрика прозорског стакла изграђена у превечерје велике светске економске кризе која је кулминирала 1929. године, када је, због утицаја иностраног капитала, фабрика пропала. Традиција производње равног стакла обновљена је четрдесетак година касније, али опет безуспешно. Прекретница је била 1974. година, када је започела производња кристала и када се мала мануфактурна радионица „корацима од седам миља” трансформисала у моћну и модерну фабрику. Аутори првог инвестиционог програма за производнју кристала били су економисти Милисав Тодоровић, Мирјана Ђорђевић и Мирослав Сретеновић. Први велики успех на тржишту постигла је серија кристалних чаша „Медичи“, а пробој на светско тржиште започео је потписивањем уговора о заједничком наступу на западноевропском тржишту и тржиштима САД и Канаде са немачком компанијом „Хофбауер”. Велики датум у историји фабрике је 8. септембара 1975. године, када је свечано пуштен у рад погон за аутоматску производњу кристала. За само пет година – 1980.године – „Кристал Зајечар” је, са четири петине учешћа у укупној производњи кристалног стакла, заузимао убедљиво прво место у читавој Југославији, а био је и веома високо рангиран у свету.

Модеран дизајн, око 300 различитих врста производа и стално присуство на сајмовима, претворили су ту компанију у гиганта који је запошљавао око 4.500 људи. „Кристалу” је пошло за руком оно што многима није: њени производи путовали су преко Атлантика и красили излоге Њујорка, Торонта, Сијетла… „Кристал” је извозио и у Совјетски Савез, на Блиски исток, у Западну Европу. Осамдесетих година, само један уговор предвиђао је извоз од 24.000.000 чаша у Енглеску. „Кристал Зајечар” је једно од привредних чуда епохе социјализма који је држави доносио озбиљне девизне приходе. Био је и велики спонзор спортских клубова. Између осталог, фудбалери Црвене звезде носили су дресове с логом „Кристал Зајечар”. ¹