Prvu pozorišnu predstavu u životu, kaže, video je negde uoči početka Drugog svetskog rata. ‒ Bilo je to Životićevo pozorište, ne sećam se koja predstava, ali gledao sam Životića. Životić je bio legenda u to vreme, jedan od najpopularnijih glumaca, bar što se tiče tog kraja Šumadije, pa i Srbije…

[…] Ironičan je pomalo paradoks da je pesnik koji je najviše o smrti pevao najduže ostao da se rve sa životom koji je njegovoj poeziji pružio samo crne motive. Vojislav je umro mlad gušeći se od tuberkuloze; Dis se utopio; Dučić umro u izgnanstvu; Rakić davno podlegao raku, samo je

Jedno od najplemenitijih osećanja čovekovih, to je moć indignacije. Ima ljudi koji se ne mogu ni ushititi ni indignirati, a samo se izabrani ljudi mogu da ushite pred velikim, i zgnušaju pred niskim. Ova dva osećanja, ushićenje i indignacija, idu naporedo. Prostaci znaju jedino da se obraduju i ražaloste, ili

[…] I knez Lazar služi se dosta često dvoglavim orlom. U man. Ravanici on je naslikan na fresci (oko 1380), opet u crvenom dvorskom odelu sa zlatnim orlovima u zlatnim krugovima. Sasvim je slična i haljina njegove žene kneginje Milice na fresci u Ljubostinji. Vrlo lep dvoglavi orao u bareljefu

Ovim izrazom obično se označava „teškoća na koju neko nailazi u poslu, u nekim nastojanjima i sl.” U Rečniku Matice srpske kamen spoticanja objašnjen je i kao „glavna teškoća u ostvarivanju čega”. Izraz potiče iz Biblije. Susreće se već u Starom zavjetu, u Knjizi proroka Isaije, gde stoji sledeće: „Gospod

  Kada se Karađorđe rodio u Viševici, iste noći slučio se Turčin na konaku kod Petra, oca Karađorđeva. I posle večere zasnuvši Turčin, a Karađorđe se rodi, i Turčin, čujući plač deteta, zbunjen i uplašen nekim strašnim snovidenijem, utrči u kuću, a Marica već okupala Đorđa i povila. Turčin rekne

Posle Pulskog festivala, gde je bio gost po povratku iz Londona, Miloš Crnjanski je neko vreme bio i u nekom odmaralištu kod Rijeke. Otišao je da potraži stare prijatelje. U telefonskom imeniku nije našao njihova imena. „Ljutio sam se, mrštio, sve dok me telefonistkinja nije vratila u stvarnost: – Kada

Našao se Branko V. Radičević u nekom kafanskom društvu, a za istim stolom bio i neki mladi i nadobudni Balvanović, od čije priče niko nije mogao da dođe do reči. Dosadi pesniku da sluša njegova hvalisanja, pa mu u jednom trenutku reče: – Znate li Vi, Balvanoviću, da nas dvojica

Dositej je još u Čakovu zavoleo knjigu i duge časove besanih noći, uz treperavu svetlost lojane sveće, provodio u čitanju katihizisa, jevanđelja, prologa i žitija svetih otaca. U Hopovu, u kojem je bio pune tri godine, iščitao je sve knjige do kojih je mogao doći i koje su ga, iz

  Prvo šišanje novorođenog deteta smatra se u našem narodu izrazito značajnim događajem. Nazivi za taj čin su različiti. Na Kosovu i Metohiji to se naziva šišanjem, striženjem, strigom. U Pirotskom okrugu obred se naziva pletivo, pletnje, ali i nastriguvanje.[1] Detetu se do prvog šišanja kosa nikako ne dira. U

Kad su preneli ćivot Svetoga Save u manastir Milicu, narod je dolazio sa sviju strana da celiva ćivot i dariva ga. Ko god je to činio pošla mu je svaka sreća i napredak u svemu i svačemu. Tako dođe i jedan siromašak manastiru, pa ne imajući čime darivati ćivot, skine

Pisac Koštane i Nečiste krvi rođen je u Vranju, marta meseca 1876. godine. I majku i oca, skromnog vranjanskog zanatliju, izgubio je vrlo rano, do šeste godine. Mališana uzme tada k sebi njegova baba po ocu Zlata, sa čijom se prilikom srećemo neprestano u delu g. Stankovića (Uvela ruža, Naš

Milosav Aleksić, kako je Mijino puno ime, rođen je 26. septembra 1923. u Gornjoj Crnući, na Rudniku, kao četvrto dete oca Vladimira i majke Sinđe. Dvoje dece koje su roditelji imali pre njega su umrli, a sestri Dušanki je tada bilo dve godine. Kršten je 28. oktobra u manastiru Vraćevšnica.

U Novom Sadu je u leto 1838. godine Joakim Vujić davao predstave sa diletantima Maksima Brežovskog. Joakim Vujić u Novi Sad stiže pripremajući za štampu svoje novo delo Sistema iliti Sosotojanije Muhamedanskago to jest Tureckago zakona. Očigledno mu je bila potrebna pomoć, a jedino kome je ikada znao da se

  Išao Pašić, već kao predsednik vlade, u predizbornu agitaciju, pa došao u Mačvu. U jednom liberalskom selu dočekao ga narod sa kantama i klepetušama: „Ua! Dole Pašić!” Međutim, nije se Pašić dao zbuniti. Sišao s fijakera, pogledao ih i rekao: „Hvala vam, braćo! Eto, baš za to sam se

Razgovarajući jednom o narodnoj prošlosti, Novica Cerović upita vladiku Rada: ‒ Šta misliš, Gospodaru, hoćemo li mi, Srbi, biti opet slobodni? ‒ Proći će do toga mnogo godina. Nećeš ni ti doživjeti tu slobodu, a bićeš, koliko te poznajem, duga vijeka. No, bojim se, Novo, da neće umjeti održati svoju

Posle Hadži-Prodanove bune, Miloš siđe u Beograd zajedno sa Ćaja-pašom, koji je vodio vezane učesnike u toj nesrećnoj pobuni. Mislio Miloš da im izmoli milost, ali ljuti Skopljak sve pomori strašnom smrću, a Miloša zadrža u Beogradu kao taoca. Utom sejmeni donesu glavu slavnoga junaka iz Prvog ustanka Stanoja Glavaša

„Babine su stari običaj koji se sastoji u obrednom obilasku i čuvanju deteta i porodilje od strane rođaka i komšija prvih dana po detetovom rođenju.”[1] Običaj babina uočio je krajem XVIII veka i glasoviti Italijan Alberto Fortis, autor jednog od najznamenitijih putopisa po balkanskim prostorima. Fortis piše: „Prigodom porođaja, osobito

Milutin Savić iz sela Garaša, poplašivši se od Karađorđeve „mazije”, pobegne u planinu. Posle nekog vremena Đorđe mu poruči da dođe, ništa mu neće. I pošalje mu teste baruta s porukom: ‒ Kojekude, ako se boji moga pištolja, neka me ubije, evo, mojim barutom. Veruje li mi, neka dođe u

Slikar Sava Šumanović uveren je da niti je čovek jedan eksperiment, niti je mehaničko delo kakva ilustracija osećanja i raspoloženja umetnikovog; još manje isečak iz velike konstrukcije svemira. Slika je pre svega doživljaj, koji se zbio izvan pravila po kojima živi naš sunčani sistem, prema tome on je za nj