На данашњи дан, 20. августа 1950. године у Београду је умро историчар Драгутин Анастасијевић.

Рођен је 30. јула 1877. године у Крагујевцу, где се и школовао, након чега је студирао класичну филологију на Великој школи у Београду и усавршавао се, као државни питомац, у Минхену код  Карла Крумбахера, једног од најзначајнијих византолога.

По дипломирању је постао доцент, па професор на Филозофском факултету у Београду за грчки језик и палеографију, византијску филологију и историју, те основао Семинар за византологију и увео курсеве из византијске историје.

Учествовао је затим у Балканским и Првом светском рату, а када је 1920. године основан Православни богословски факултет, изабран је за редовног професора грчког језика и византијске културе.

У својим истраживања се углавном бавио српско-византијским односима и личностима које су те односе успостављале, Светом гором и Хиландаром. Изучавао је рукописе и објављивао записе и натписе, предводио је археолошка ископавања задужбине Стефана Немање у Куршумлији, и за Народну енциклопедију СХС написао неколико стотина чланака, који су потом сабрани и објављени у књизи Византија и Византинци.

Драгутин Анастасијевић је такође био члан САНУ, ЈАЗУ и почасни доктор Атинског универзитета.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1854. године пуштена је у рад прва железничка пруга на територији Србије и повезивала је Белу Цркву са румунским делом Баната, а коришћена је коњска вуча;
1877. године рођен је књижевни критичар и академик Јован Скерлић;
1914. године завршена је Церска битка;
1922. године рођен је архитекта, политичар и академик Богдан Богдановић;
1933. године рођен је глумац Предраг Прежа Милинковић;
1941. године рођен је Слободан Милошевић;
1943. године рођен је глумац Драган Николић;
1978. године умро је писац Миодраг Борисављевић;
1994. године умро је редитељ Александар Петровић;
2004. године умро је један од најпознатијих српских наивних сликара Сава Стојков.