АктуелностиЉудиНа данашњи дан

Умро је вајар Небојша Митрић

На данашњи дан, 23. августа 1989. године трагично је завршио живот вајар Небојша Митрић. Рођен је 7. јула 1931. године у Београду, где је после основне школе и гимназије дипломирао на Академији примењених уметности. Стварао је скулптуре које су у себи имале лично осећање и стил, као и традиционални фигуративни концепт и драматичну експресију. Аутор је многих медаља, чију је чисто занатску технику подигао на уметнички ниво изградивши властити креативни језик. Такође је оставио и бројне портретне бисте, као и монументалне споменике, бавећи се често темама у вези са српском историјом. За свој рад је добио и више награда и признања попут награде за скулптуру Октобарског салона у Београду и других. Нека од његових најпознатијих дела су медаље Његоша, Вука, Филипа Вишњића, Радоја Домановића, Милене Павловић Барили, Бранка Миљковића, портрети Павла Бељанског и Ивана Табаковића, те споменици Стефану Лазаревићу у Београду, кнезу Лазару у Крушевцу и Хајдук Вељку у Неготину. Последње што је Небојша Митрић начинио био је крст за куполу храма Светог Саве у Београду.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1912. године рођена је књижевница Јара Рибникар;
1939. године министри иностраних послова Немачке и СССР Јоахим фон Рибентроп и Вјачеслав Михајлович Молотов потписали су у Москви споразум о ненападању;
1958. одине почело је експериментално емитовање програма Телевизије Београд;
1966. године умро је један од пионира нашег ваздухопловства, Иван Сарић;
2000. године умро је глумац Миливоје Мића Томић.

 

Print Friendly, PDF & Email
MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

Previous post

Кнез Милан Обреновић издао је Указ о устројству Војног музеја

Next post

Рођен је историчар, професор и академик Станоје Станојевић