На данашњи дан, 8. децембра 1939. године у Београду је преминуо руски архитекта Николај Петрович Краснов, који је својим архитектонским, урбанистичким и делима из области ентеријера и примењене уметности оставио тешко избрисив траг како у Београду, тако и у другим нашим градовима.

Рођен је 1864. године у Подмосковљу, а студије сликарства, вајарства и архитектуре завршио је у Москви, након чега је послат у Јалту и постављен за главног градског архитекту.

Тамо је уређивао обалу, улице, просецао канале и градио раскошне палате, те је убрзо постао један од миљеника цара Николаја II за кога је изградио и чувени Ливадијски дворац, где  се касније одиграо историјски састанак Стаљина, Рузвелта и Черчила.

Услед Октобарске револуције, 1919. године је напустио Русију и преко Турске и Грчке дошао до Малте, одакле је на позив Удружења руских инжењера и техничара дошао 1922. године у Београд.

Ту се запослио у Министарству грађевина у звању контрактуалног инжењера, грађевинског инспектора и руководиоца Одсека за  монументалне грађевине и споменике, па је наредне скоро две деценије, све до своје смрти, радио на пројектовању, грађењу, довршавању, адаптацији и украшавању најзначајнијих  државних здања, цркава, спомен-обележја и других грађевина.

Карактеристично за њега је то што је поклањао једнаку пажњу свим детаљима онога што је стварао. Његове грађевине су потпуно промениле изглед главног града, а значајна здања оставио је и у многим другим местима како у Србији, тако и ван ње.

Међу његова остварења спадају: обнова Цркве Ружице на Калемегдану, реконструкција Његошеве капеле на Ловћену, унутрашње уређење Цркве Светог Ђорђа на Опленцу, реконструкција врата Петроварадинске тврђаве, војничко гробље и костурница на Зејтинлику, костурница на острву Видо, зграда Министарства финансија Краљевине Југославије на углу Немањине и Улице кнеза Милоша (данас Влада Републике Србије), зграда Министарства шума и руда, пољопривреде и вода на истој раскрсници (данас Министарство иностраних послова), зграда Архива Србије, мост краља Александра I, пројекат Позоришта Мањеж (данас ЈДП), ентеријер зграде Народне скупштине, намештај, штуко декорација и завршни детаљи фасаде, ентеријер Старог двора на Дедињу, као и уређење парка,  декоративна пластика на фасадама и колонади између двора и капеле, и многе друге зграде у Кнез Михаиловој улици, Теразијама, као и другим градовима у Србији.

Такође је дао и идејна решења за ордење Југословенске круне, Белог орла, Андреја Првозваног и Светог Саве, а многима од њих је и сам одликован.

Никола Краснов је преминуо у седамдесет шестој години и сахрањен је на руској парцели Новог гробља у Београду, под спомеником који је сам дизајнирао.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1638. године у Дубровнику је умро књижевник Иван Гундулић;
1822. године рођен је писац Јаков Игњатовић;
1926. године рођен је глумац Стево Жигон;
1935. године рођен је редитељ Слободан Бода Марковић;
1955. године рођен је глумац Миленко Заблаћански;
1991. године Црвена звезда је постала првак света у фудбалу;
2000. године умро је сликар Милић Станковић, познатији као Милић од Мачве.