На данашњи дан, 9. децембра 1933. године у Београду је умро први српски високообразовани педагог Сретен Аџић.

Рођен је 15. октобра 1856. године у Малој Сугубини код Трстеника, у породици Милосављевић, а с обзиром да је рано остао сироче, бригу о њему је преузео деда по мајци по коме је и узео презиме Хаџић.

Након основне школе у Трстенику и ниже гимназије у Крагујевцу, у Београду је годину дана учио богословију, но је ипак уписао и завршио Учитељску школу, први разред у Крагујевцу, а остала три у Београду.

Радио је прво у основној школи у Трстенику, одакле је као државни стипендиста отишао да студира у Бечу и Лајпцигу, где је завршио филозофију и педагогију.

У Србију се вратио после шест година, доневши са собом најсавременије идеје и искуства тадашњих европских школа, и упоредо почео да ради у Учитељској школи у Нишу и Вишој женској школи у Београду. Године 1895. је добио звање професора  и почео да предаје у Учитељској школи у Алексинцу, да би следеће године био постављен за управитеља Мушке учитељске школе у Јагодини, где је остао наредних више од две деценије. Ту је увео многе новине у наставу, основао певачку дружину, ђачку дружину, оркестар, читаоницу и уредио парк – ботаничку башту са пет пољских учионица.

По завршетку Првог светског рата је постављен за обласног просветног инспектора у Суботици, па на место професора Више педагошке школе у Београду и на крају за управитеља Учитељске школе у Вршцу.

Био је велики критичар стања у српској просвети и читавог живота се трудио да нагласи значај образовања за једну државу, као и начин на који треба прилазити деци и обучавати педагоге. Залагао се да се у учитељске школе уведу практична настава, ђачке кухиње и интернатски смештај за децу из сеоских средина.

Сретен Аџић је за свој рад био вишеструко одликован, а из школе у којој је најдуже боравио је изникао данашњи Педагошки факултет у Јагодини.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1881. године рођен је Војин Поповић, познатији као војвода Вук, српски комитски војсковођа у балканским ратовима и Првом светском рату;
1887. године рођен је револуционар, писац и народни херој Драгојло Дудић;
1910. године умро је књижевник, дипломата и академик Лаза Костић;
1914. године рођена је сликарка и академик Љубица Цуца Сокић;
1919. године рођен је новинар, публициста и преводилац Слободан Глумац;
1920. године почео је са радом Медицински факултет у Београду;
1921. године умро је ботаничар и професор Живојин Јуришић;
1925. године рођен је професор, кошаркаш и спортски радник Радомир Шапер;
1989. године умро је правник и академик Јован Ђорђевић.