На данашњи дан, 25. септембра 1923. године умро је правник и политичар Ђорђе Красојевић.

Рођен је 14. маја 1852. године, а након гимназије у Сремским Карловцима и Новом Саду, права је студирао у Грацу и Инсбруку. Као добровољац учествовао је у Српско-турском рату 1876. године, истакао се у раду Омладинске скупштине у Новом Саду и био је сарадник листа Србобран.

Красојевић је био присталица идеја Светозара Милетића, а потом члан и председник Радикалне странке. Главно политичко деловање посветио је српској борби за народну и црквену аутономију у Угарској, а када је 1902. године Радикална странка добила већину, као њен вођа, изабран је за потпредседника Српског црквено-народног сабора у Сремским Карловцима.

Ђорђе Красојевић, изузетно значајна личност у политичком животу Срба у Аустроугарској, био је и један од оснивача Српске банке у Загребу.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1864. године умро је сликар Јован Поповић;
1897. године рођен је књижевник Александар Вучо;
1939. године умро је инжењер, професор Велике школе у Београду и председник Београдске општине Коста Главинић;
1991. године умро је хармоникаш и композитор Миодраг Тодоровић Крњевац;
1992. године умро је Ивица Вдовић, бубњар бендова Сунцокрети, Шарло акробата и Катарина II.