На данашњи дан, 23. новембра 1853. године у Београду је умро лекар и књижевник Јован Стејић.

Рођен је 1803. године у Араду, а након школовања у Сегедину, медицински факултет студирао је у Пешти и докторирао у Бечу 1829. године. По окончању студија дошао је у Србију, прво у Шабац код Јеврема Обреновића, а потом код Милоша у Крагујевац, где је неколико година радио као лекар и васпитач кнежевих синова Милана и Михаила.

Након  извесних неслагања са Вуком, мада је прихватио његову реформу, 1832. године напустио је Србију и отишао у Земун, где се бавио лекарском праксом и повремено помагао у лечењу Милошеве породице. У Србију се коначно вратио 1840. године, након Милошевог одласка, и постао један од оснивача и шеф српског грађанског санитета и главни секретар Државног савета, што је обављао све до своје смрти.

Јован Стејић, први српски свршени доктор медицине, такође је био и члан, секретар и потпредседник Друштва српске словесности, издавач првог медицинског списа у Србији, а залагао се и писао о макробиотици и трансфузији крви.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1870. године почела је са радом Ваљевска гимназија;
1878. године преминуо је књижевник и политичар Стјепан Митров Љубиша;
1880. године рођена је књижевница Милица Јанковић;
1885. године рођен је књижевник Стеван Сремац;
1936. године рођен је редитељ и сценариста Драгослав Лазић;
1945. године умро је сликар, графичар и академик Љубомир Ивановић;
1997. године умро је историчар и професор Иван Ђурић.