На данашњи дан, 20. септембра 1989. умро лекар, фудбалер и фудбалски радник Михаило Андрејевић. Рођен је 3. јула 1898. године у Пожаревцу, а фудбалом је почео да се бави још у детињству, те је од 1911. године био у подмлатку БСК-а, а три године касније је постао првотимац.

Ипак, како је те 1914. године избио Први светски рат, он се са само шеснаест година пријавио у добровољце и учествовао у биткама на Церу и Колубари, да би наредне године био заробљен и послат у Бугарску. И тамо је играо фудбал, а 1918. године је побегао из логора и придружио се српској војски, те потом учествовао и у пробоју Солунског фронта. По завршетку рата прво је наставио да игра за БСК, али је убрзо отишао за Беч, где је играо у Винершпорту и студирао медицину.

Након што је завршио студије, окончао је и своју играчку каријеру и вратио се у Београд. Поново је био у БСК-у, али овога пута у управи. Био је прво потпредсеник, а онда и председник клуба, да би са премештањем Југословенског ногометног савеза из Загреба у Београд постао и секретар за спољне послове Савеза. Сматра се да је највише његовом заслугом наша репрезентација учествовала на првом Светском првенству у Уругвају 1930. године, где је остварен и највећи успех у историји наших учествовања на том такмичењу. Две године касније Андрејевић је постао члан надзорног одбора, а 1936. и члан извршног комитета Светске фудбалске федерације, у којој је остао до 1982. године, када је био изабран за њеног доживотног почасног члана. Био је такође и председник нашег фудбалског савеза у једном периоду, као и председник Абритражне и Медицинске комисије ФИФА, а 1984. године се нашао међу седморицом првоодликованих орденом ФИФА. Поред тог и многих других признања и одликовања, Михаило Андрејевић је био и редовни професор београдског Медицинског факултета, све време је писао чланке из медицине, говорио је седам језика, био председник Удружења ратника Србије 1914‒1918, и написао књигу успомена Дуго путовање кроз фудбал и медицину.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1772. године рођен је књижевник Јоаким Вујић;
1904. године Етнографски музеј је отворен за јавност;
1969. године рођен је глумац Давор Дујмовић;
1990. године умро је машински инжењер, конструктор авиона, професор и декан Машинског факултета у Новом Саду Слободан Зрнић.