На данашњи дан 25. августа  1906. године у Сокобањи је умро књижевник Стеван Сремац, један од најистакнутијих српских реалиста.

Родио се 23. новембра 1855. године у Сенти, а пошто је рано остао без родитеља, ујак га је довео у Београд где је завршио гимназију и Велику школу.

Радио је потом као професор у гимназијама у Нишу, Пироту и Београду, а писањем је почео да се бави тек у тридесетим годинама живота.

Био је реалиста, обдарен способностима посматрања, запажања и проницања у суштину појава и догађања. Увек је полазио од стварних чињеница и података, од онога што је видео, проверио и забележио.

Нарочито је добро упознао и описао Ниш, у коме је живео од 1879. до 1892. године. Заволео је тај град, његове људе, обичаје, ушао у дух средине и изучио њихов језик.

Нишу су посвећена његова најпознатија дела Ивкова слава и Зона Замфирова, која су оба драматизована.

У политичком погледу је био конзервативац окренут прошлости и противник сваке промене.

Та своја схватања изнео је у сатири Лимунација на селу и роману Вукадин, док је својим Војвођанима посветио роман Поп Ћира и поп Спира.

Члан Српске краљевске академије је постао пола године пре него што је умро у 51. години живота.

Данас се у Србији многе школе и улице називају по њему, а постоји и више његових биста и споменика од којих је један од најпознатијих онај у Нишу који представља писца како седи за столом у друштву ловца Калче и његовог верног пса.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1882. године умро је Вук Врчевић, сакупљач народних лирских песама и сарадник Вука Караџића;
1930. године рођен је лингвиста и академик Александар Младеновић;
1941. године умро је историчар Васиљ Поповић;
1942. године рођена је глумица Ђурђија Цветић;
1946. године рођен је глумац Бранко Цвејић;
1955. године рођен је глумац и политичар Бранислав Лечић;
2013. године умро је историчар, професор и академик Андреј Митровић.