На данашњи дан, 10. марта 1856. године је умро књижевник Јован Стерија Поповић.

Рођен је 13. јануара 1806. године у Вршцу, а поред школовања у родном граду, учио је у Темишвару и Пешти, док је права завршио у Кежмароку, у Словачкој.

Једно време је био приватни наставник и адвокат у родном месту, а онда је 1840. године позван да дође у Крагујевац и буде професор на Лицеју, који је убрзо премештен у Београд.

Био је и начелник Министарства просвете током осам година, те је на положају главног организатора српске средњошколске наставе увео гимнастику као школски предмет и допринео проучавању и очувању културног наслеђа Србије, а његовом заслугом је донет и први акт о заштити споменика културе.

Један је од оснивача Друштва српске словесности, потоње Академије наука, затим Народне библиотеке и Народног музеја. Своје књижевно стваралаштво је започео писањем песама у духу Лукијана Мушицког и збирком Даворје, а наставио драмама и романима по угледу на Милована Видаковића. Његовом трагедијом Смрт Стефана Дечанског, 1841. године је отворено прво професионлано позориште у Београду Театар на ђумруку, као и Театар код јелена.

Иако се сматра оснивачем српске драме, он је много важнији као комедиограф и по остварењима у којима је исмевао мане тадашњег грађанског друштва, као што су помодарство, покондиреност, надриученост, а описом поједних ликова заслужио је да га сматрају српским Молијером.

Нека од његових дела су: Лажа и паралажа, Покондирена тиква, Зла жена, Кир Јања, Родољупци, Роман без романа и друга.

Јован Стерија Поповић је преминуо у Вршцу и сахрањен је на тамошњем православном гробљу, а век касније је у Новом Саду основан фестивал Стеријино позорје, на којем учествују позоришта из земље и иностранства, који важи за најзначајнију позоришну манифестацију у Србији и на којем се додељује Стеријина награда у више категорија позоришне уметности.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1852. године  умро је трговац и политичар Стојан Симић;
1875. године преминуо је публициста, социјалиста и политичар Светозар Марковић;
1880. године рођен је песник Владислав Петковић Дис;
1908. године рођен је правник и академик Јован Ђорђевић;
1935. године рођен је песник Борислав Радовић.