На данашњи дан, 25. авгута 1941. године, трагично је, у которском затвору, завршио живот историчар Васиљ Поповић. Рођен је 27. јануара 1887. године у Стоцу, а након гимназије у Мостару, студирао је у Грацу и Бечу, где је дипломирао 1911. и докторирао наредне године. По завршетку Првог светског рата  радио је као средњошколски професор да би се касније активно укључио у политички живот Краљевине СХС и Краљевине Југославије. Био је и посланик Народне скупштине Краљевине СХС. Године 1923. изабран је за доцента на Катедри за општу историју новог века Филозофског факултета у Београду, а потом је постао професор и управник Семинара за општу историју новог века. Као универзитетски професор радио је све до априла 1941. године и сматра се једним од водећих српских међуратних историчара и проучавалаца нововековне европске историје. Његов научни рад пре свега је одликовала склоност ка обликовању широких синтеза где је материју постављао проблемски и где је више настојао да наведе на нова истраживања него да понуди коначне одговоре. Истраживања су му пре свега била концентрисана на српску дипломатску и политичку историју новог века као и на Источно питање, а међу Поповићеве најзначајније синтезе убрајају се књиге „Источно питање“, „Историјски преглед борбе око опстанка Османске царевине у Леванту и на Балкану“, „Европа и српско питање 1804—1918“ и „Историја новог века 1492—1815“.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1882. године умро је Вук Врчевић, сакупљач народних лирских песама и сарадник Вука Караџића;
1877. године рођен је композитор и професор Петар Стојановић;
1906. године умро је књижевник Стеван Сремац;
1930. године рођен је лингвиста и академик Александар Младеновић;
1946. године рођен је глумац Бранко Цвејић;
1955.  рођен је глумац и политичар Бранислав Лечић;
2013. године умро је историчар, професор и академик Андреј Митровић.