На данашњи дан, 25. децембра 1990. године у Новом Саду је умро историчар књижевности, преводилац и академик Младен Лесковац.

Рођен је 1. јануара 1904. године у Старом Сивцу у Бачкој, а пре него што је по окончању Другог светског рата постављен за управника Библиотеке Матице српске, радио је као суплент у гимназијама у Сомбору и Новом Саду.

Године 1954. је постављен за редовног професора и декана на новосадском Филозофском факултету. Био је такође члан Управног одбора Матице српске и председник током десет година, покретач Зборника Матице српске, који је потом уређивао четврт века, као и редовни члан САНУ.

Поред поезије коју је писао и објављивао у листовима још у међуратном периоду, те потом сабрао у књизи песама, објавио је бројне чланке и есеје у вези са књижевношћу, Антологију старије српске поезије, те дела о Јовану Јовановићу Змају и о Лази Костићу, а значајни су и његови преводи Стендала, Молијера и Жида.

Младен Лесковац је за своје стваралаштво добио многе награде и признања, међу којима су Октобарска награда града Београда, Награда Вукове задужбине и друге, а последњих деценија Матица српска сваке три године додељује награду за целокупно дело из области историје књижевности која носи његово име.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1901. године рођен је глумац, редитељ и педагог Мата Милошевић;
1901. године рођен је новинар, књижевник и преводилац Предраг Милојевић;
1942. године умро је композитор и диригент Војислав Вучковић.