На данашњи дан, 22. децембра 1801. године у манастиру Ковиљу, као архимандрит, преминуо је писац, педагог и историчар Јован Рајић.

Рођен је 21. септембра 1726. године у Карловцима, где је већ са шест година пошао у школу, а са једанаест постао помоћниk свог учитеља и ђак латинско-словенске школе Емануела Козачинског. После тога је похађао коморанску латинску гимназију, па протестантску гимназију, након које је одлучио да школовање настави у Русији, те је у Кијеву завршио чувену Духовну академију.

Боравио је и у Хиландару, где је истраживао манастирску ризницу и преписивао старе рукописе, а по повратку је добио место наставника, прво у Богословско-учитељској школи у Карловцима, а затим у Новосадској богословији. Предавао је све до 1772. године, када се замонашио у манастиру Ковиљ и када се активније укључио у послове Српске православне цркве.

Рајићев књижевни рад обухвата, поред његових оригиналних дела, и преводе књига са руског и немачког, а знао је и латински и мађарски. Саставио је многе зборнике беседа црквених отаца, катихизиса и буквара, као и историјски спев Бој змаја с орлови, у коме је опевао борбу Турака са Русијом и Аустријом, потом трагедију о последњем српском цару Урошу V, која је у ствари прерађен рад његовог учитеља Козачинског и историјско дело Историја разних словенских народа, наипаче Болгар, Хорватов и Сербов, које је једна од првих историја Јужних Словена код нас, и које је и поред многих недостатака  веома утицало на нашу историјску науку у првој половини XIX века.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1885. године рођен је географ, професор и академик Боривоје Ж. Милојевић;
1952. године умрла је књижевница и новинарка Милица Јаковљевић Мир-Јам;
1970. године отворен је Спортски центар Олимп у Београду;
1976. године погинуо је глумац Слободан Ђурић;
1990. године Сабор Хрватске усвојио је нови устав који је Хрватску дефинисао као националну државу хрватског народа, чиме је српском народу одузет статус конститутивног народа који је до тада имао и он је претворен у националну мањину;
1993. године умро је књижевник, публициста, историчар уметности и ликовни критичар јеврејског порекла Ото Бихаљи Мерин, један од оснивача Издавачке куће Нолит;
1996. године умро је сликар, редитељ, сценограф, књижевник и академик Мића Поповић.