Умрла је краљица Наталија Обреновић
На данашњи дан, 8. маја 1941. године у Паризу је умрла српска краљица Наталија Обреновић.
Рођена је 14. маја 1859. године у Фиренци, као Наталија Кешко. Била је кћерка руског пуковника и молдавске принцезе. Без оца је остала са шест година, а без мајке са петнаест. Завршила је девојачку школу у интернату за ћерке аристократа у Паризу.
За кнеза Милана Обреновића удала се 1875. године а већ следеће године рођен је престолонаследник Александар. Пар је потом добио и још једног сина, који је умро убрзо по рођену. Када је 1882. године Србија постала краљевина, Наталија је постала прва српска краљица након средњег века. Ипак, због различитих карактера и политичких ставова, брак је све више бивао у кризи. Она је од 1886. године све чешће боравила ван Србије, да би се две године касније и развели, што је накнадно поништено.
Живела је од тада у Бијарицу, у вили Сашино, и повремено виђала сина. Враћала се у Србију и поново одлазила, те ју је коначно напустила након брака Александра и Драге Машин, коме се оштро противила.
Прешла је у католичанство и замонашила се. Мада у Србију није више долазила након убиства сина, наставила је да помаже српском народу, како у Балканским ратовима, тако и у Првом светском рату, а тестаментом је завештала велика имања Београдском универзитету, манастирима и црквама.
Помагала је такође женска друштва и покрет за еманципацију жена у Србији, била покровитељ Више женске школе у Београду, мецена многих уметника, а ангажовала се и у помоћи рањеницима и ратној сирочади из ратова које је водила Србија.
Поред својих мемоара и обимне преписке, Наталија Обреновић је за собом оставила преводе, афоризме и две новеле на српском језику.
Последње четири деценије свог живота провела је у манастиру.
Ова велика српска добротворка и краљица сахрањена је на гробљу Ларди код Париза.
Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:
1849. године рођен је српски добротвор Велимир Михаило Теодоровић;
1937. године рођен је глумац Драгомир Чумић;
1980. године сахрањен је Јосип Броз Тито, што је била највећа сахрана једног државника у XX веку.