На данашњи дан, 26.септембра 1371. године догодио се сукоб Срба и Турака на реци Марици. Турци су већ средином XIV века, заузећем Галипоља трајно прешли у Европу и плански приступили освајању Балкана. Заобишли су неосвојиве бедеме Цариграда и већ почетком седме деценије укотвили се у долини Марице. Брзо и лако су освајали град за градом, тако да су до 1363. године заузели Димотику, Једрене и Пловдив, приближивши се територијама деспота Јована Угљеше. Српска држава је иначе после смрти Душана била прилично разједињена и многи великаши били су у сукобу једни са другима. У таквој ситуацији цар Урош узео је господара Прилепа, Вукашина Мрњавчевића, за свог савладара и дао му титулу краља, а његовом брату Угљеши признао је титулу деспота, коју је овај добио од царице Јелене, од које је преузео и серску област. Има података по којима се серски деспот у почетку успешно носио са Турцима и више пута их и победио, али су то по свему судећи били пљачкашки напади, део тактике коју су Турци примењивали у крајевима које су намеравали да освоје. У сваком случају, деспот Угљеша је видео опасност у ишчекивању и одлагању сукоба, а нарочито пошто се уверио у пасиван став Византије по питању даљег турског ширења на Балкан, те је покушао да добије помоћ и окупи што већу војску. Иако је поред његове територије и Византије, било угрожено и Бугарско царство, нико није имао намеру да се супротстави Османлијама и покуша да их истера из Европе. Такође ни сви српски великаши, заузети бригама око очувања или проширења својих поседа, нису нашли за сходно да се одазову, те је тако његов брат Вукашин био једини на Балкану који је из неугрожених области помогао серском деспоту. Изгледа да су браћа Мрњавчевићи, очигледно добро обавештени о томе да је султан Мурат са великим делом војске био у Малој Азији, одлучили да нападну Турке у њиховој престоници Једрену и тиме их изненаде. И стигли су били надомак Једрена, али су на крају, код Черномена на Марици, током једног ноћног препада они постали ти који су ухваћени неспремни. О самом сукобу не зна се много, али је остало забележено да је, поред оба брата Мрњавчевића, у покољу који је настао погинуо и већи део војске, а поред описа крваве реке у народним песмама, постоји прича да место сукоба Турци и данас наводно зову Срб-синдиги, односно српска погибија. Било како било, последице тог догађаја свакако су познате. Угљешина област прво је припала Византији, а убрзо затим Турцима. Вукашина је на месту краља наследио син Марко, касније опеван у народним песмама, али у вазалном односу према турском султану. Цар Урош убрзо је преминуо, чиме је изумрла мушка линија Немањића и њихова држава практично престала да постоји, док је освајање осталих балканских држава постало само питање времена. Обнова српске државе под династијом Мрњавчевића прекинута је, а ново средиште померено је на север, у области слива трију Морава којима је управљао Лазар Хребељановић.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1826. године рођен је српски књижевник, дипломата и министар просвете Љубомир Ненадовић;
1860. године умро је српски кнез Милош Обреновић;
1923. године рођен је глумац Милосав Мија Алексић;
1945. године основан је Историјски архив Београда;
1948. године рођен је Братислав Петковић, позоришни редитељ, оснивач и директор Музеја аутомобила и позоришта Модерна гаража у Београду.