У Србији је раширено веровање да овог дана сунце креће назад са запада према истоку, три пута стане и заигра. Верује се да се небо у поноћ три пута отвара, па мртве душе лако улазе у рај, а онај ко сачека будан поноћ и пожели три жеље, оне ће му бити испуњене. У овој ноћи се може открити и закопано благо, о чему сведочи прича из таковског краја.

У селу Неваде, близу Горњег Милановца, живео је сељак који је у глуво доба ноћи, уочи Ивањдана, изашао из куће и видео неко бледо светло на планини Рудник. Одмах се обукао. Кад је дошао до тог места, баци капу. Сутрадан, зарана, отишао је тамо и ископао пун ковчег сребрњака. Само што је ископао и извадио благо, окрену се према сунцу да захвали Господу. Тад се догоди ново чудо. Сунце је три пута заиграло као знак да је благо дар Светог Јована.

У народној песми која говори о нечему што не може бити и у којој се баца клетва на девојку да се не уда речима: „Да бог даде, ти се не удала док не вид’ла три на небу сунца.ˮ Девојка на коју је бачена клетва треба овог дана да се у цркви или манастиру помоли Светом Јовану, упали свећу и остави скроман прилог храму. Клетва ће бити отклоњена.

Извор: Д. Антонић, Српски народни календар 2018/7526, Informatika, Београд, 2017.