Овај дан црква прославља као дан рођења Светог Јована Претече (Крститеља), кога на чудесан начин роди безмужна и бездетна старица. Његово рођење најави арханђел Гаврило.

Главни елементи и обредне радње у вези са Ивањданом јесу: паљење ватре, брање биља, то јест ивањског цвећа, плетење ивандањских венчића, као и вода. Убрано лековито биље и исплетени венци чувају се у кући као лек против разних болештина.

Ивањдан се може назвати и девојачким празником. У многим српским крајевима ноћ уочи Ивањдана девојке одлазе на висове и пропланке, где пале ватру, беру цвеће и траве, плету венце и певају песме:

                                                                                Ја посејо лан, баш на Ивандан,

                                                                               карала ме, карала Иванова мајка

или

                        Иванско цвеће, петровско,

                        зеленим пољем цветало;

                        Иван је цвеће набрао,

                        мајци у крило метао,

                        а мајка с крила на земљу.

Девојке из Груже палиле су с вечери ватру или крес, а с венцима ивандањског цвећа целу ноћ су играле и певале. У рану зору су се разилазиле, свака је носила угарак из ватре да окади кућу, а исплетен венац стављала би на врх капије. Слично се радило и у чачанским селима, само су овде девојке бајале у угарке која ће се за кога удати. Све се то радило у шали, па су девојачки смех и цика одзвањали у ноћи. Овде се, такође, верује да ове ноћи треба хватати свице и носити кући јер доносе срећу.

У виноградима се ништа не ради. Виноградари се чувају и да уђу у виноград три дана пре и после Ивањдана. Кажу да тих седам дана виноград највише напредује јер га чува Свети Јован.

Гружанке девојке посаде у саксији мало жита, а на Петровдан гледају како је никло. Ако су клице као прстенови, онда ће се на јесен сигурно удати.

Извор: Д. Антонић, Српски народни календар 2018/7526, Informatika, Београд, 2017.