СКАЛА

(Српски Културолошко-Антрополошки Лексикон Асоцијација)

А–Ш

Ана Бабић – мама, супруга, ћерка, сестра, унука, друг и другарица. Водитељка „Шареницеˮ, са којом упознаје све нијансе Србије. Новинарка Радио-телевизије Србије, за коју сматра да је завичај професије. Новинарске. Дугогодишња чланица Абрашевића, са којим је пропутовала свет, али свуда носила Србију и њене боје.

A – Авлија, тако је говорила Нана. О авлији пуној јоргована писао је чика Добрица Ерић. И амбар, столетни у мојој авлији, који је окупљао генерације. Азбука, азбука детињства. Андрићева времена.

Б – Београд, мој Београд, Баново брдо у Београду. И Бановић Страхиња у Бањској. Милутинова Бањска за вечност нараштаја, ако још буде лектире. Брак и буклија, стари обичај позивања сватова, да се попије из буклије за срећу и за породицу. Бадњак и Бадњи дан, наслеђе предака. Бели анђео, сведок у времену.

В – Венац, свадбени, на капији. Чувају га у памћењу младе из прошлих времена. Венац радости, шарен и велики, за благостање младенаца. Васкрс и васкрсење, православна Веза.

Г – Гоч и гоч. Лепоте планинске Србије и гочки звуци на инструменту. Газда Митке и Борина крв у свима нама. Гиздавост, гилиптери и грубијани.

Д – Десанка, једна једина. Максима за поезију и реч. Десанка као „Немој ми прићи”. Дошаптавање, Добрица и Добривоје.

Ђ – Ђулићи, увеоци, Змај нашег одрастања. Ђаво и бог српске речи, Црњански. Ђаво у свим облицима. Ђавоља варош, ђавољи град. Ђаво и Свети Сава.

Е – Еци пеци пец. Расту деца као цветови у мају. Емина Шантићева и Емине мушких призвука.

Ж – Жипон из бабиног ормана, жипони девојачких снова. Жар птица српских бајки, жар огњишта.

З – Змија чуваркућа, кад су стари говорили да се не плашимо, да нас чува. Златиборске зоре и боје. Златарска трпеза и природа. Зуб за зуб, из пословице у пракси, такви смо.

И – Ибар вода, која не стаје. Ибарска магистрала, сећање на мора. Икона Св. Јована Крститеља у мојој кући. Истина о идентитету. И као наставак, нема краја.

Ј – Јабуке, црвене, жуте, зелене. Јавор планина, Јошаница. Јесен седамдесет и неке. Јазавац пред судом и сва наша суђења и процеси.

К – Копаоничка села у белом. Краљевина и кајање. Кадионица и кађење, куће, гроба, колевке. Кум и Кумова слама.

Л – Лазарев град, Лазарева клетва, Лазарева круна, Лазарева субота, венчићи и звончићи на Врбицу. Лајковац, Лазаревац, Лесковац, Лелић. Ланена крпа кад клинци имају бронхитис. И лане, што је прошло, не враћа се.

Љ – Љубичице, Љотићев збор и љутња. Љуто оружје.

М – Миланковић Милутин, његове звезде. Мале и велике. Мајка и све мајке. Матица српска, матичњак као лек. Маљен и маљ. Мина, Вукова кћи, и Милева Ајнштајн. Мудрост. Моравски вез. Милешевска божанствена долина.

Н – Николај Велимировић. Никола Тесла. Немањићи, света лоза. Небески народ. Никоље.

Њ – Његово и њено. Њушкање, као карактер народа.

О – Oвце и пастири. Ован предводник. Овце за шишање. Очи чарне, око за око. Образ уз образ.

П – Пријезда, војвода и песме. Пештер зими. Пријепољска трпеза на тромеђи. Пихтије, неизоставне.

Р – Рис, бесан ко рис. Рисовача пећина. Ресава и њен накит. Рен домаћи из баште. Радовањски луг, кумство на испиту, рез.

С – Сталаћ, град Столови, Стублине, Сопоћани и пламен вере над Пазаром. Стопића пећина, сталактити, срећа.

Т – Текла река Лепеница. Топ је био врео. Тамбурице и жице. Тителски вински витезови. Тоцило, глуп ко тоцило.

Ћ – Ћерке, ћуп пун злата. Ћук. Ћаса за не дај боже. Ћилибар, жути, за сећање.

У – Увац, лепоте српског Колорада. Урок, од рођења црвен конац. Успеније пресвете Богородице.

Ф – Фифи, гледај право! Фењери, фесови. Фијакер стари улицама лута.

Х – Хлеб наш насушни, хлебови обредни, ја тебе хлебом! Хвалоспев, хвала, хук. Ханови и махале у турском добу. Хана и Оскар Давичо.

Ц – Царичин град, царица Милица, цар Душан, цар Урош, јаки и нејаки на Ц. Цена славе.

Ч – Чочек, ритам старог југа и Врања. Чочеци и дочеци. Чукур чесма. Чича Дража и чича као стриц. Час човеков. Бити Човек! Чарапе краља Петра.

Џ – Џеп, овакав и онакав, као образ. Џивџани, џакови, џаба вам било. Џем од шипка, најбољи за палачинке.

Ш – Шљиве и Србија под шљивама. Шљивовица, шуштање сламе. Шал који су баке плеле. Шала и шега.

ПРИРЕДИЛА: Јелена Лукић, Филолошки факултет Универзитета у Београду