Песник Сима Пандуровић и преводилац Живојин Симић заједно су превели скоро сва Шекспирова дела. Када је дошао ред на Шекспирове Сонете, Сима се разболео, али је предложио Живојину Симићу младог песника Стевана Раичковића да помогне у завршавању започетог посла.

Раичковић, свестан озбиљности и тежине понуђеног посла, дуго се колебао.

„Разлог мог наглог пристанка”, писао је доста касније, „била је једна невероватно јака и опојна реченица”, коју је, убеђујући га, изговорио Живојин Симић:

– Још само ова књижица, и Шекспир ће постати и српски писац.

Извор: Анегдоте о српским писцима [прир. Катарина Стојановић], Граматик, Београд, 2009, стр. 82.