На данашњи дан, 8. јула 1894. године у Алексинцу је рођена етномузиколог Љубица Јанковић. Студирала је Југословенску и упоредну књижевност, српски језик, српску историју и грчки језик на Филозофском факултету у Београду, па се по дипломирању 1920. године запослила прво као суплент, а потом као професор у Четвртој мушкој гимназији, где је остала до 1939. године. Такође је током школовања учила виолину, клавир и народне игре, што ће одредити њен живот и интересовања. Заједно са сестром Даницом систематски је приступила истраживању, сакупљању, проучавању и описивању народних игара, мелодија и песама, често одлазећи на терен, а објавиле су и осам томова „Народних игара“, обухвативши их укупно више од девет стотина. Љубица је постала дописни члан САНУ, и на позив Етнографског музеја основала је Одсек народних игара и водила Одељење за музички фолклор, а била је и чланица више страних и међународних стручних организација. Љубица Јанковић, умрла је 3. маја 1974. године у Београду и сахрањена је у породичној гробници на Новом гробљу, а једна улица у главном граду данас носи име по овим двема сестрама, првим женама етномузиколозима код нас, и зачетницима етнокореологије.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1875. године рођен је професор, др Арчибалд Рајс;
1932. године рођен је редитељ и сценариста Петар Лаловић;
2000. године умро је композитор и музиколог Никола Херцигоња;
2000. године умро је Константин Винавер, пијаниста, музиколог, директор Опере и Балета Народног позоришта у Београду.